Učitelj

57

Ово не треба даље коментарисати, јер би, бојим се, премашило задатак ових редова.

Оно, што веома пада у очи у насртајима ових људи, то је: да су се они окомили на данашњу школу — ни криву ни дужну; што у ствари ништа друго није, до неки жалосни маневар: да прикрију свој мучки нападај. Да не понављам све: из горњих навода видимо како и за што се окривљује и наша школа и све на свету: што образују само мозак, дух (пардон : разум )ј а неми тело. Ужасна заблуда! Кад се каже «данашња школа, « онда се ту мора (и не сме се друго разумети) до угледно уређени заводи за народно образовање. Сви ви, на које ја у првоме реду апелујем у овом спорном школском питању, ви наставници, знате врло добро шта су захтеви данашње (како се то обично вели): модерне педагогије. Познато је да она у својим максимама, није ништа друго — до редукција закона човечије природе у опште, и психологије на по се. Само један пример, Унутарњи живот — свет духовних појава -— зависан је од спољних утицаја · другим речима, (да не идемо даље): морална човечија снага зависна је од физичких. Ето, то је та велика истина. коју су т. зв. мистички педагози превиђали : сводећи целокупан васпитачки рад на културу човечијег духа. А данас, према реченом: морална енергија претпоставља физичку енергију, из чега се резултатује неизбежна нужност: да се у образовању духа, не сме да заборави на негу тела, — Тако то схвата данашња школа, сувремена педагогија. Али, шта се то, као још и много што шта, не врши по извесним школама (према извесним захтевима), за име бога: за то није школа крива. Него ког Просто на просто: они, који не дају да живи својим животом

Јединцати пример:

Саконским одредбама од 1877. наређује се у Пруској да у једно - класној школи по селима не треба да,