Učitelj

ПОДМИРИВАЊЕ ПОТРЕБА

НАШИХ ОСНОВНИХ ШКОЛА.

–—елеаод Жив. Живановића, ПРОФЕСОРА. Једна, засебна основна школа — сеоска или варошка — има

млоштво својих материјалних потреба, које су јој неопходне. Није

дакле, све једно: да ли је школи набављено шта јој треба или

не; као и да ла је набавка учињена на време или не. Сваки, ко

је посвећен у живот основне школе зна врло добро, од коликог је

значаја правилно и брзо подмиривање школе са нужним потребама. Па како је то питање регулисгно 2

Закон о основним школама од 1882. год. именује „школску општину,“ да је она дужна, по чл, 21. тога закона, да. се брине: о згради, огреву, намештају, служитељима, и да даје потпору сиротој деци у књигама и писаћем материјалу. За |покриће ових издатака, закон одређује, даље у чл. 23., установу „школске касе,» у који улази новац који општина (политичка) даје буџетом на своју школу ; новчане казне, прилози, приходи каквога имања школског.

Све је ово тамо лепо «предвиђено« да би се „могло рећи: нико боље но основна школа !

А како је то све друкчије у практици

„Школски одбор“ јесте најближи руковаоц школе у општини. Он је тај, који има да води бригу о сваком напретку школе, у колико то припада општини у њено старање. „Одбор има своју архиву, чланове, деловођу и — председника, који је у једно и нредседник политичке ошптине.

Школске су општине сеоске или ошитинске. У овим другим, где приходи општински редовније и обилатије „у касу падају, нека, је што што шта и боље — али неће нико одрећи, да кудикамо све то стоји лошије у своским школским општинама.