Učitelj

574

логе против њихове утопије. И помислите: тим се метцима пуцало 1889. год. у Францеској скупштини — и чуда! — победило! Тадањи министар просвете, Фери, бранио је поред осталог и законе. предлог: о увађању ручног рада у основ. шк. Француска је била тада заостала у велико око уређења основ. наставе, што сведочи између осталога и та околност, да је 1877. год. било преко 600.000 деце, која нису знала шта је школа, 'Сада је требало, да се бар примањем школс. предлога не само постигне оно што је промашено, но и «престигне.» То је један између осталих узрока, да се је увађање «ручног рада» у основ. школу, што но реч прекр'ало преко колена. Није потрајало дуго, ајави се реакција против те новине. 'Требало је толиких жртава па дасеиу пракси увиди: да занатска обука не може да се сложи са радом у основ. школи. ИМ сад се ударило у други глас: «Ручни рад у основ. мушкој школи, не треба да буде специјална занатска обука ; он је вужан да послужи само као посредна припрема свију заната, и у том битно је, да тај рад садржи нужна својства, која ће да помогну васпитачу у његовом васпитачком и наставном послу») као што видите, сталност у мишљењу и уверењу о «ручном раду» тако је на сигурним основама да се мења као пролетње време. Али, оно што је учињено — учињено је, и сад треба времена, да се дотле успе, те да се закон промени, и опрости онога у шта се је насумце_ срвуло.

«Ручни рад» као занатска обука : то је први «беочуг» у ланцу историјског развоја тог посла (као наставне струке). Он је сада и у пракси као иу «теорије. схватању» осуђен и у сувременом захтеву (за његово извађање) чема актуалне вредности до оне, у којој га видесмо у Францеској.

5 бапдег, ГекхКкоп дег Радавогк, Гезргје, 1883. раг. !29, 130.

2

) Кеуче рбдасогјаце. Тоте Х., 1887. рас. 149.