Učitelj

води добар дуван. Чувен је (Алексиначки дуван» и «Баиновац“ око Баине Баште. Сеју се лани конопља. Од воћа највише има шљива. У југо-западном крају Србије и у Шумадији нема куће, која нема свога шљивака (баште). Шљиве се махом суше и такове се на страну у граним количинама извозе; а и ракија се од њих пече — у великој количини. И винове лозе успевају и саде се у великим количинама, нарочито у југо-источном и северо-источном крају Србије, — које доносе обилате плодове грожђа, од кога се врло добро вино производе. Чувена су вина: краинска, смедеревска, жупска,

власотиначко, матејевачко и зајечарско, која се и на страну извозе, нарочито краинска вина.

в), Од животиња има доста: говеда, коња, овада, коза, свиња и' пернате животиње, а на многим местима пате и пчеле и свилене бубе. Чувена су говеда колубарска, ресавска. и мачванска : а коњи — велико-изворски и лепенички. Овце су најбоље кривовирске, —

око Ртња, височке, око Пирота и лабске у Топлици, а свиње су најбоље шумадиске.

г), У Србији има неколико и Фабрика, Тако, у Јагодини има Фабрика за израђивање разне стакларије. У Параћину има Фабрика, за израђивање врло Финих штоФова ићебета, У Крагујевцу се лију топови, и уз ну има неколико разних радионица као: ковачница, столарница, коларница итд. У Страгарима се прави барут. У Београду има такође неколико Фабрика. У Џироту се израђују врло

Фини и лепи ћилими. У Врањи и Лесковцу израђују се покровци и ужета Пивара има у више вароши, а тако и парних млинова.

а), Лековите воде. У Србији има доста лековитих и минералних вода, које су по свом дејству и каквоћи врло добре. У њима се хиљадама болесника преко лета исцељује и спасава од равних болести. Такве су: Алексинрчка бања, 4 сата од Алексинца, Нишка Бања код Ниша, Брестовачка бања, северно од Зајечара на 4 сата хода: Рибарска, Јошаничка и врло чувена Врањачка бања, — све три у крушевачком округу; Врањска бања, Смрдан бања близу Лознице испод планине Ковиљаче; Овчарска бања близу Чачка

и Пожеге; Аранђеловачка кисела вода више Аранђеловца и Придичка кисела вода близу варошице Ивањице.

10. Становништво вера и говор. У Краљевини Србији има два. милиуна становника, а то су већином све сами Срби, који ву православне хришћанске вере. Осим њих има у северо источном крају Србије Влаха, (120.000), који су такођер православне хришћанске вере. У мањем броју ама Цигана (25.000) и по варошима Јевреја. Јевреји су Мојсијеве пере, а Циганин мухамеданске и православне.

Језик, којим Срби у Србији говоре јесте српски; и то свуда говоре и служе се источним наречјем или говором; а у југо-запад-