Učitelj

295

покрети тела и лица, јако утичу на децу. О томе сам се и ја лично уверио из свог сопственог искуства. Ма колико се пазило од стране родитеља на домаће васпитавање, ипак се по некад учине нехотичне погрешке, које се у први мах не примећују. али доцније ипак избију на површину. Свега тога више мање, у једном добром уређеном забавишту не може бити. И ако се каква погрешка у таквом једном заводу и учини, она се одмах и исправи. -

Васпитавање деце од 3—6 година, већина педагога старог и новог доба оставили су на милост и немилост родитељима. Тако су исто чинили и педагози: Коменски, Лок и Песталоције. И код њих је прво доба васпитања остављено родитељима. Њихови педагошки списи, бејаху више мање као нека врста лектире за стручне васпитаче, него ли за саме матере. Овако је стање било. све до појаве Фридриха Фребла. Он је први изнашао срества и методе, које су други пре њега узалуд тражили, и поставио је ово знатно правило: «Да човек није. само биће које посматра и ехваћа, но које може и да представља и да ради. За то треба дете одмах од рођења сматрати као творачко биће, па према томе и удесити поступање. »

Децу треба спремати и за друштво и за живот. То. се постиже у дечијим забавиштима. Тамо се деца припремају за друштвену заједницу и са њима се руководи тако, да она у исто време буду добра деца у породици и ваљани ученици. Али за то и кућа и школа морају стајати у потпуној вези и једно друго допуњавати, вели Фребел. Забавишта имају још и ту добру страну, што ће моћи попунити оно, што се у ваљаној и доброј породици, поред све добре воље, није могло постићи; јер и у најбољој породици поред све добре воље, могу бити таке мане и недостаци код васпитаника, који се само у заједници могу отклонити. Тако се на пр. негде више пази и развија телесна страна, а духовна се са свим