Učitelj

294

једног дечка од седам година из племена Арапаховса, које је са. аудноватом вичношћу увек у место погађало. Најмилија им је ова, игра: Један баци из лука стрелу, а остали гађају ту стрелу, ко је погоди тај је добије. Победилац обично узима ту стрелу гас своју својину. Но овде се огледа лупешка природа ових малих варалица, јер старија варају обично млађе. Кад кад се око тога изроде страшни окршаји и бојеви. У ове окршаје и бојеве умешају се по некад и девојчице. · )

Људи готово не раде ништа, сав посао је па жениним леђима Људи јако воле своју децу, а парочито пак синове. Тако се прича за један случај, где се отац чепријатељу предао, те да сина из ропства ослободи, и весео што је то постиго мученичком је смрћу рлдо умро.

Има ли Индијапац више жена, п небо му ту срећу уделило, да му свака жена роди по неколико деце, опда је у колеби страшна дечија вика и лрека; но оцу баш то ништа не смета. Деца га јашу, прескачу ако им седи или лежи па путу, ваљају се по поду да се облаци од прашине дигну, вичу, плачу итуку се. Све то оца баш ништа не узнемирава, већ на против смешењем и кикотањем исказује своју радост.

Чим мајка мушко дете од сисе одбије, она онда пема више права да га телесно казни. Највише што јој је дозвољено то је, да га казни глађу. Но ни ова јој се казна не испуњава, јер деца доносе са собом на свет особине својих очева, па и својство за крађу. Што му мајга својевољно не да, то ће јој опо испред носа. да украде.

Тако расту ови индијански мушкарци дивљи и без икакве дисциплине. О правди или ти неправди немају они ни појма. Ова се квареж увуче у њих још израна, јер слушају разна причања старијих људи, која се само око тога врзу, колико је који пута слагао, колико је коња украо, како је оне, које је заробпо, мучио и кињио итд. Све то изгледа детету као највећа врлина и онда се“ у њему јавља жудња да и оно тако ради. Прво почне са мучењем животиња, ту огледа своју врашну наслеђену од својих предака. Мучење животиња код деце индијанске врло је распрострто а пи страшно је.

Девојчице чим одрасту, морају да раде и мајци помажу , под чијом управом стоје еве дотле, док не стеку себи младожењу или док се не удаду. Девојке су врло рано зреле. Већ у осмој или деветој години, посећују локале за играње, којих по селима пмаде врло често и која су им врло омиљена места. При тим играма упознају се девојчице са мушкарцима и стеку себи драгане. И ако