Učitelj

58 у су већ подигли били противу Турака под Карађорђем, и отпочели су се борити, Он је у почетку био као прост војник уз Стојана Чупића, и борио се против Турака свуда јуначки и одважно. Доцније, кад је као ваљан и добар јунак постао старешина — буљубаша, наређено му је да чува дрински крај од Турака, а

· настанио се у шабачком округу у селу Парашници. Ту је почео

скупљати дружину с којом ће нападати на непријатеља. У његовој дружини били су махом све сами момци — бећари, — људи сиромаси, без породица и кућа, те с тога су се извали „Голи Зинови“ — Буљубаше Зеке. У почетку, када су ступали у његову дружину били су истина, и голи и боси. али је доцније сваки од њих одевен био све у саму чоху и злато, а окићени добрим скупоценим оружјем, које су од Турака задобили били. Тих својих „Полих синова« Зеко је имао кад 50, кад 100, а кад и 300. Сви су они били јунаци, који се нису Турака страшили, него су их гонили и тукли, где бу их год срести и стићи могли. |

Зеко, као старешина Голих Синова одликовао је се не само јунаштвом и мудрим распоредом у нападању и одбијању Турака, него и вештином, Тако њему је врло лако било да дозна где су

„Турци и шта они раде онамо преко Дрине, па им никада није дао

да чине оно што су смишљали против Срба. Поп Лука Лазаревић, кад је 1810 године поручивао да притекне у помоћ Лозници са својим Голићима, овако му је писао:

«Голи сине, Буљубаша Зеко !

„Дед устани и Голаће крени !

»Да си брже у Љегтници белој, „Лозница нам у невољи ивими :- .4

3. Јуначка борба и смрт Зекина. Године 1813. крајем месеца | Августа, а у почетку Септебра, када је турска војска преко Дрине "из Босне на Србију ударила, Лозницу и Љешницу освојила и упутила се даље у Србију — онда су Срби направили били на селу Равњу у шабачком округу, између река: Саве и Засавице један велики шанац, и ту су мислили да се бране и да устављају турску силу, док би друга српска војска као помоћ озго од планине Цера ударила Турцома с бокова и леђа, те би их тако сузбили и претерали преко Дрине у Босну. Али се ова њихова очекивана пи нада не изврши. Срби су се ту на Равњу код Засавице, 17 дана очајнички и с нечувеним јунаштвом борили противу велико турске војске За тих 17 дана непрекидне борбе, много је Турака од српске руке изгинуло; али је и Срба доста пало. Не могући се одбранити и одржати, ни: Турке зауставити, који ву већ почели кварити шанац и