Učitelj

299.

да прочисте плућа од оне зимње чаме и прашине. они гутају прашину још више; онда, кад би требало изаћи и видети тај свет иту природу о којој се у књигама чита и у школи прича, седи се у школи по 6, 8, 10 и више сати и. гледа у огуљене зидове школске ;') онда, кад се природа подмлађује, у школи се муче исатиру здравље своје и учитељи и деца; онда, када је природа тако ведра и весела, деца су тужна и невесела, а учитељ забринут, љут — школа је онда пак:о, у коме се кувају и муче учитељи и ђаци!

После свега овога, је ли чудо, што школа није мила, што су деца кратковида, бледа и слабуњава, што је учитељ жучан и што му јектика за вратом стоји:

Кад сам о овоме премишљао, прво сам осуђивао учитеље (рачунајући ту и себе. Учитељ ми је био крив "ва све. Он ми је био не учитељ, него мучитељ и то чудноват мучитељ, управо непаметан мучитељ. Јер, док други мучитељи само муче друге, овај мучи и себе и друге. И све за шта За оцену

А шта је оцвна 7

Код тога питања стао сам и почео разговарати са, самим собом од прилике овако:

Добити слабу оцену — то је добити поругу, а губити хлеб; добити добру оцену — то је осигурати хлеб и добити славе, задовољити сујету своју. За славу исујету лако бих осудио учитеља, кад би овако децу мучио, али за хлеб7... Ко је тај чији је трбух тако благородан и учтив да мозгу не заповеда у извесним приликама !

1) Још да није «мајалоса,> ко зна да ли би еев деца у Мају макла даље од школе и куће, Па и њега слабо где редовно чине, само да се не издангуби 1! дан.

Овом приликом предложио бих да се тај западњачки «мајалос» замени нашим народним обичајем који се чини на Бурђев-дан. Нека буде све као «мајалос> само нека се то на Ђурђев-дан чини, Или ако се због Рђавог времена не може тога дана, онда кога др. дана, само нека, је то народни обича!, а не «мајалос,»