Učitelj

307

За сваку је вештину потребна извесна количина разноврсних знања. На ранијим ступњима људског развитка вештине су се оснивале на емпиричком знању. Тако на пр. у земљорадњи људи су сејали извесна зрна у ову или ону земљу с тога, што су се они и претци њихови уверили из искуства, да је баш та земља најпогоднија за напредовање извесне врсте жита. Тако исто, у медецини људи су се с почетка у извесним 6олестима служили извесним срествима с тога, што су им практика и искуство показали корист тих срестава.

На послетку показали су се као недовољни само емпирички извори знања. Људи, који су се бавили разним врстама практичких вештина, тражили су пространијег знања и дубљег разумевања оних сила, које суу свом раду примењивили, и оних процеса, који су изазвали у свом пословању ; на тај су начин прибегли науци. Тако земљорадња (вештина) почела се користити хемијом и ботаником (наукама), а медицина — онатомијом и физпологијом И тако, тражење потпунијег и тачнијег знања од стране оних, који су се вештинама занимали, послужило је као важан покретач научног развитка. ;

Узрок је томе јасан из онога, што смо мало час рекли. Карактерне особине емпиричког знања излазе на видик све јасније, у колико се вештине већма, развијају. Најјаче упадају у очи несавршенства практичког знања у сложенијим вештинама, нарочито у онима, које имају посла са живим створовима. Згодан пример за то представља нам медицина. Органски процеси човечијег тела, тако су многобројни и сложени, разноврсни услови тако силно мењају болест у сваком оделитом случају, па услед тога, разуме се, и дејство разних лекарија, да ошшта правила, основана само на практичком искуству, увек · се показују сумњива и нестална. Новије усовгршице у вештини лечења биле су непосредни резултат развитка оних наука, које се налазе у основици те вештине. Отуда

ОДЕ