Učitelj

и

359

се тачно изводи и разводи по књигама — које се имају спремити за то. На случај да не би ко донео храну за више месеца, јавља се председнику, који је са деловођом дужан извршити одлуку шк, одбора, и то онако како је казато у чл. 18. зак. 0 основним школама — но оваки случајеви ретки су.

Ово неколико речи написах, опако како ја практикујем у мојој школи. А ко мисли да не ваља, молим га да ми овим путем каже.

20. Апрула 1890. год Бунуша. Атан. 6. Поповић учит. бунушки (ср. лесковачки!.

из школског ЖИВОТА. ·

ње

Неправедна казна,

Освануо је 16. Август 18... За мене не беше свечанијег дана од тога. Једва сам сачекао да ме сестра обуче и опреми; ни доручковао нисам, а већ сам обесио торбицу о врат и весео похитао у школу. — Сећам се и данас оног благог и тихог осмејка на мајчином лицу кад јој приђох руци; оног кратког али са осећањем изреченог благослова : «срећан пут, винко, на који данав полазиш.“ Сећам се и топлог сејиног загрљаја и оног гутљаја воде што ми даде да попијем, да би ми све ишло лако као вода! Нико срећнији од мене! Ево сам већ ступио и у школу, беше у њој мноштво деце; с неким сам се већ познавад, и с њима отпочнем разговор: један ми се хвали како има лепу торбу; други, како је лепо увио буквар: трећи; како већ зна да чита о итд. У школи беше велика галама: на једанпут се све утиша кад у школу уђе један просед човек. -

— «Учитељ, угосподин,» повикаше деца: Учитељ се смешаше и џоче једног по једног питати како се зове, чији је итд. Дође ред и на мене. На један пут осетих неку хладноћу ; глас ми се изгуби. и једва прошаптах своје име. али се мало охрабрих кад ме поми-

_ лова по коси, па му онда испричах како ми се зове отац, мати и

сестра. Већ је прошло 3 месеца од тога дана, за то време нисам никад изостао од школе, скоро сам био увек први; учитеља сам 23%