Učitelj

343

Никада се не могу одужити сени г. Миличанца. Он ме је васкресао ; да не беше њега данас бих можда био у каквом казамату,

„као што никад не могу заборавити горњег тиранина, Г. (05: овим му

се у неколико светим, јер је и данас грешник жив, па нека упамти да је требао размислити шта чини.

Учитељу, кад год хоћеш да казниш свога васпитаника, оцени добро кривицу његову, па баш и кад видиш да је крив не буди одвилше строг. „Помисли, да ће данас сутра онај кога сад тучеш. бити човек, па ће те после бити срамота од њега,“

Наивна крађа. Једног дана, тужи ми се Арса М. даму Славко не да 930 пара што му је био дужан. |

— А за што ти дугује:

— Продао сам му писаљку и две брисаљке (гуме).

— Је ли истина, Славко 2

— Јесте.

— Џа што му не даш 20 пара“

'— Нису његове брисаљке ни писаљке већ наше.

=“ Ода куд тог

— Ево, да видиш !

— Од куда ти ова писаљка, Арсо %

— Поклонио ми их је Веса.

— Је ли истина, Весо'

— Јесте.

— Од куда ти ова писаљка Весо' - У место одговора Веса обори очи доле, па ћути

— „То је наша писаљка» повикаше сва деца. Немојте тако одмах да тврдите да је наша. Истина, дичи на нашу, али је можда | Веса купио ову писаљку, па тако исто и брисаљке, па ако их нема на броју, онда је замста ово наше.

Хајте сад на поље, а ти Весо остани !

Пошто су деца изашла, пребројим писаљке п видим да једне

нема, тако исто нема ни две брисаљке.

— Од куда ти ова писаљка, Весо: — Веса ђути.

— Ето, видиш, нема нам две брисаљке и једне писаљке, да их ниси нашао где годг Веса оборио доле очи, па ћути.

— Немој. Весо, да ћутиш, но кажи од куда ти ово!% Бе опет ћути.

— Ако ми не кажеш, ја ћу сад да зовнем све ђакси казаћу им да нам заиста пема једне писаљке и две брисаљке, а ако кажеш онда ћу ћутати.