Učitelj

451 било да се развијају осећања крвожености, освете страсне мржње према сваком члану сваког другог племена птд. Али племе долази

у друге услове — јавља се миран земљораднички, у опште привредни живот. Шта ће истом племену, у новим условима, од највеће штете бити % Шта ће му највише сметати, да се утврди радња, најпри. лагоднија, и најкориснија, према овим приликама % Само једно —- осећања, и то баш она осећања, која су сматрана као најко"риснија, т. ј. као најморалнија (по терминологији Спенсеровој), не бамо да су сматрана, већ ће и даље тако на њих гледати, до год нови период инови услови не измени потпуно дотична овећања, а за то су потребна можда столећа. Доцније чак опет се може десити, да племе дође у средину ратничких · "суседа, и сад ће опет мирољубива осећања бити највећа сметња, корасној пи најбоље прилагођеној (т. ј. моралној) радњи, И тако до у бескрајност.

Али довољно је примера. Читалац већ и сам види, да Спенсерово издизање осећања па ступањ некога покретача, којим је услов= љено најбоље прилагођено поступање, није никакво научно гледипште, већ пре еволуционо - мистичко; у самој ствари, он мора ненако мистички да верује у еволуцију и њену моћ, те да не спази такву погрешку, и да уобрази да. осећања, чим су само створена. еволуцијом, одмах постају најбоље руковође наших поступака. Ми сада видимо, и при најповршнијем посматрању, да су баш напротив процеси еволуције и створили у нама једну мешавину најпротивнијих осећања, која ништа друго нису. до остатци пређашњих процеса историјског развитка и оних најразноврснијих услова, који могу бити потпуно супротни условима сувремене епохе. И кад ми у својим осећањима имамо остатака из оних потпуно варварских и животињских периода, онда је нама, пре свега, неопходно потребан какав морални критеријум, те да би из целокупне суме свију наших осећања могли да издвојимо опна, која су најморалџија. И тај критеријум никада и никако не може бити осећање, пошто су сва наша осећања подједнако. производ прошлости, и на њима нигде ·_ не стоји забележено: које је од њих заостало из више, а које из мање варварског доба.. Без разумног моралног критеријума (па ма, то била и Опенсерова поставка, да је морално оно, што је најбоље прилагођено дапим условима) ми ни корака крочити пе можемо, пошто иначе пикако не можемо да знамо, да ли је осећање, које у нама постоји, корисно у извесном времену. Осећања, израђена у предходним периодима, могла су бити целисходна при условима, у којима су поникла; услови се ти — по самој еволуционој теорији — непрестано мењају, и с тога ја нио једном свом осећању, ма како оно прекрасно изгледало, по могу рећи да је корисно у