Učitelj
458
Пошто смо показали, да «морал уосећања“ противречи“ основ: ним начелима теорија развитка, дај сада да размотримо исти прелмет с општечовечанског и психолошког гледишта.
Е
Најбољи човек у нашем добу пе може практички ни јелног корака да учини, а да се не мора да колеба меј) пеколиким осећањима од којих га једна вуку на једну, а друга на другу страну, и према томе нема радње, у којој неби била потребва коптрола вишег моралног принципа над нашим поступцима. На то је Спенсер сасвим забсравио. Он је имао у виду не живе конкретне људе, већ пеке луткове, које на рад окреће само једно осећање, а међутим у стварности тога пикад цема нипти може да буде, као што је то још. Кант приметио (вид. «Критика чистог разума» 90. страна). Опазите на пр. човека где се дави. У вама се појави жеља да га избавите. По Спенсеру излази, да се у вама једино то осећање и појављује Ади то је погрешка против стварности и искуствене психологије. Одмах тога тренутка јављају се и друга осећања, као пто су: осећање да самог себе сачувате, мисао о деци, ако их имате, размишљање да их нећете лишити најнужнијих срестава за живот, аго случајно погинете, избављајући непознатог човека. Овде смо узели за пример човека, код кога се поред симпатије према пепознатом утопљенику јављају егоистична осећања љубави према самом себи и према својој деци. Међутим може се доказати, да упо= редо са сваким алтруистичким осећањем, које нас гони на рад у том правцу, морају готово увек да се појаве друга, тако исто алтруистичка осећања, али која су супротна једно другоме. Тако на пр. седети код постеље свог болног детета алтруистично је, али · је исто тако алтруистрично оставити постељу и отићи на посао, да се заради који динар 32 издржавање остале породице; радити данас, да се том зарадом помогне старој мајци, и бесплатно данас вршити какав јаван посао у некој дружини или у општини — тако је исто подједнако алтруистично; ита По Спенсеру, сва та добра и корисна осећања у исто су време и морална, просто с тога, што он никакве границе није поставио међ добрим и моралним. Али овде се ево баш јасно опажа, да је таква подела неоходна потребна. Сва поменута осећања добра су, али се налазе у случајној супротности једно према другом, и с тога је нужно нешто треће, те да се реши. које од истих осећања да се избере, како би нам радња | била морална. Сама осећања, без неке треће чињенице, могла би да сврше спор само тако, да јаче осећање надвлада. Али ваља имати на уму, да снажније осећање није увек и моралније. Шта