Učitelj

508

роком, друго дејством, а њихову узајамност узрочним (каузалним) одношајем.

О старим Египћанима овако нам прача Иродот: «укаже ли им се какав знак, а они бележе шта ће доћи иза њега ; догоди ли се доцније што подобно, они држе да ће ве то исто опет морати поновити.» Овим начином људи су јамачно од вајкада поступили: посматрајући шта је поновљено једно другом следовало. они измислише узрочне одношаје и запамтише их. При том ч0вок не имађаше друга упуства, него Да ће се поновити оно, што је више пута посматрао, отуда је закључио, да ће тако п у напредак бити. Њега су руководили. дакле, само разлози могућности, а с овима у свези и недостаци његових способности. Исти поступак применио је и на појаве, које је својевољно изазвао. Он је поновљено осетио, кадгод је пио вина, да је весео или пијан „ отуда је закључио, да пијће вина и веселост стоје у узрочном одношају. Он је кроз више година опажао, кадгод баци шенично зрно у земљу, да ће после неколико месеца. на истом месту израстити класје са повећим бројем сличних шеничних зрна. Отуда доводи сетву и жетву у међусобни узрочни одпошај, очекујући да ће свакој сетви дејство бити жетва — закључивање, коме је једино искуство основа.

Но као при сваком другом закључивању. тако и при постављању узрочних одношаја утичу недостаци човечијих способности. Јер искуство је могло бити рђаво посматрано, погрешно запамћено, или га се нетачно опомињемо: према томе, оно може као трострука обмана утицати у реченицама закључивања. Осим тога, могле су бити стављене у узрочни одношај и такве појаве,

које су тек случајно једна другу пратиле, а далеко че-

шће не долазе једна за другом, што се опет зато не опажа, јер се довољно не истичу, или што се од чести збпвају игван домашаја чулног. А могле су обе појаве бити скоро истовремена дејства једног истог узрока,

5