Učitelj

509

који није опажен, или оне су се збиле само за живота посматрачева, а ни пре ни после. Из оваквих недостатака постало је све, што се зове сујевера. Тако су на пр. ловци поновљено искусили, да неће ништа уловити, ако се сукобе с бабом, кад изјутра пођу у лов; отуда су извели, да бабе доносе несрећу у лову, дакле да стоје о ловом у узрочном одношају. Оба ова догађаја могла су често једно другом следовати, али још чешће није морало тога бити; па ипак је ово последње слабије утицало и није запамћено, јер, у својој ловачкој срећи, ловац је заборавио да се сукоби с бабом. Свој сујеверни закључак извео је, дакле, из мањине случлјева, када је имао пуно повода, да се опомене сукоба. У осталом ова два догађаја често су дејства истих узрока : јер и ловац и баба преспавали су зору, па зато су се и сукобили, али са разним успехом; докле се баба користила миром, дотле је ловац пропустио свитање као згодно време за лов; он би био сретнији у лову да се пре кренуо, него старе бабе. Од времена на време појављује се велике репатице, којима наизменце следују родне и гладне године, помори, ратови и други опште шкодљиви догађаји: тако, да су некој репатици поновљено могли следовати нарочито повољни или неповољни догађаји. Човек је држао за оправдано извести отуда, да су све репатице претече необичним догађајима: јер оне стоје у узрочном одношају са неродицом, помором, ратовима и другим невољама, као што се веровало у средњем веку; или да проузрокују добро вино, као што се тумачи у новије време. Од млогих репатица запамћене су, дакако, само оне, којима је следовало нешто необично, отуда је и постала ова сујевера. Конго-негри и млоги други афрички народи имају своје пророке, који за време, суше, скидају дажду с неба; а стари Јелини и Римљани, као исадањи Хришћани, носили су литије са иконама, да измоле кишу својим молитвама. Па то није чињено без основа ; јер људи су морали поновљено опа-