Učitelj

593

један инструмент у васпитању, инструмент врло потребан јер она има за предмет специјално обрађивање интелекта по средством саопштавања знања која „васпитан» човек треба да има. Она је у општем послу васпитања то што је интелект у општој економији духа човечијег. Кад психологија увеличава или изопачава улогу и важност интелекта, педагогија увеличава или изопачава важност наставе. |

Један енглески Философ, З Миљ, «толико је имао поверења у уплив разума на дух људски свуда где се исти може однети на њега, да је вегрозао да би све било спасено кад би овај свет знао читати»)... То је заиста најпростија и најсилније изражена Формула општег мишљења које је завладало од једног века на овамо, да је настава довољна да осигура напредак и срећу овога света. То је заблуда, јер је то претераност, коју су створиле тежње Филосова ХУШ а и ХУП века, опште тежње две и ако са свим противне школе, на једној страни Декартова, а на другој Локова и Кондиљакова. Декартова философија не сматра друкчије човека до као биће које мисли; сензуализам га сматра као машину

мислећу: и једна и друга школа запостављају активне моћи. Из тога-јеми изашло то, да је педагогија могла очекивати све од образовања разума. Ослободити разум од окова пезнања, пошто је „незналица зависан од свега, онога што га окружава,>» научити људе да се покоравају само своме разуму — могуће је. и то могуће је само по средством наставе. «Општа и у непрекидном усавршавању настава, једини је лек противу општих узрока зала људског рода.",) «По средством наставе духови би задобили више правилности, срца би била упућена на здравије укусе,

( Јоћа Злате МИШ, Мег Метотез, р. 110.

-3) Сопдогсе«, Карротф а [ Азветтее пабопа!.