Učitelj

572

чак и новоодређени учитељ не задовољава се радом свога, претходника, он одмах примећује многе недостатке, јасно увиђа, да се није радило као што треба и долази до убеђења, да је он дужан отпочети изнова, да треба рад повести другојачије и поставити га на сасвим друге основице. Ово исто може се рећи о сваком новом управитељу ове или оне школе. Изузеци бивају, но врло ретко: Међутим од свију ових поправака, које чине школски реформатори, школз се ретко унапређује, већ непрестано прелази од једног правца на други, а врло често почиње свој рад изнова. _ |

Овакво непостојанство школе — често мењање њеног правца и осуство тврдог постојанства — постоји од најстаријих времена, почињући од Тукидида и Аристотела, од Хорација и Тацита, одјекивале су најчемерније тужбе образованих људи против суровости и необузданости школске младежи. Увек је изгледало да су деца, садашњег времена раскалашнија од деце ранијих времена. Но тако је изгледало и изгледаће, јер су људи много више способнији осећати савремено зло, него зло које је прошло. На грубост школских навика осим слабости школских дисциплинатора имају утицај такође и они животни услови, у којима се школа налази, јер и ако школа смера да ствара добар утицај на друштвени живот, но у истој мери и она сама не може се изоли-. рати од утицаја друштвеног живота. У колико је непобитна истина, да ако школа уздржава дечију необузданост, онда она припрема дисциплиноване грађане, у толико је истинито и ово, да ако у друштвеном животу · влада необузданост и лабавост управљања; ако у животу сваки тежи да наређује и заповеда, а нико неће да се покорава, онда се ослабљава школска, дисциплина, поткопава се наставнички аукторитет, колеба се основа школске управе. Тако је било у Грчкој после пелопонеске војне; у Риму за време његовог пада; у Герма-