Učitelj

657

ћање чести и храбру увереност у самог себе. Учитељев утицај јесте најважнији покретач шнтелектуалног прогреса.

Свежа атмосфера школског васпитања особито пријатно утиче на новог ученика. По изласку из школе дете се жури кући и за време домаћег ручка прича о равним ситницама из школског живота Он са вољом прича о школским друговима; цитира учитељеве речи, износи навике једног и успехе другог ученика; спомиње све награде и казне, које су ученици тог дана добили, разна наређења и забране школске управе — и одмах о свему овоме дете исказује и своје мишљење. У свима овиим случајевима обично бива да погледе и изразе развијеније дете позајмљује из школе и врло радо издаје као своје. Паметнији родитељи из ових наивних детињих прича могу испрпити огромну корист, Ово је најбољи случај када су родитељи у стању да расмотре поступне измене у детињем напредовању, да се упознаду са, школском средином и њеним дисциплинарним утицајем; да детету покажу грозећу му опасност; да га предупреде од гордењивог заноса и многих општих упечатака; да му објасне прави смисао школских дисциплинарних мера да утврде у детету осећања уважења и поверења нарочито према учитељу, и напослетку добровољно принудити дете да по могућству пажљиво завири у своју савест, која ће му најискрсније казати у колико се његове речи слажу са моралним законом, о коме Мартен вели да се представа о дугу у смислу категоричког императива, изражавајући се по Канту, још за дуго стоји изнад детиње расудачне способности». Зато дете на своје васпитаче гледа као на једини „покретни морални закон, ком бе оно у почетку може покоравати““ По себи се разуме да је овде излишно свако сувопарно придиковање. Сви горњи савети могу се исказати природно и просто, као што то прича и само дете. У овом погледу, родитељи врло много греше, кад не пооштравају детињу подобност, особито кад га принуђавају да.