Učitelj

664

наше доба: Оно до душе, најбоље је кад сваки гледа, друштвену монету са обе стране, т. ј.. да у исто време пропорционално види у свету и намргођени песимизам и весели оптимизам. Ну шта ћемо кад је ово само идеална жеља 2 У оваком ненормалном друштву још за дуго јавља се не само безбрижни оптимисти, него и разочарани песимиста. Према различним животним погодбама. и њиховим утицајима, јављају се и различни писци. Пустимо их нека сваки слободно проматра, јер сваки што види и преживљује о томе мисли, говори и пише. Међу тим, све ове по речима Мантегаце: и нама и потомству даје богати материјал за умнуи моралну историју природног човековог развитка. Не будимо пргави већ промотримо и рђаву страну наших поступака и не гнушајмо се објективни и искрене критике. | Ја држим да је излишно и доказивати огромну важност учитељског позива: Школа је темељ свеколике дрожавне зграде, а учитељи су архитентори, од којих зависи материјално, умно и морално богаство српског народа. За то је праведно да држава достојно неграђује своје потребне раднике. До душе, последњом школском реформом 1889. год. учињена је само прва половина за побољшање нашег учитољског сталежа. Од тога доба протекло је већ осам година и већ довољно јасно увидело се шта је у истој реформи паметно и потпуно, а шта опет треба изменити и допунити. Говорећи о учитељима, морамо признати да поред светлих и узоритих радника имамо огроман проценат лажних учитеља, који сами веле (учитељствујем док се не запопим, т. ј. школа му је прелазна ћуприја преко које ће доцније ући у право интелектуално дембелисање ; или, «само да ми је да једанпут одслужим шест обавезних година, па ћу се после лако увући у министарство;» трећи опет смера право у капетане; четврти нариче : «морам учитељевати јер су ме истерали из гимназије; богата и лепушкаста учитељица либећи се си-

У