Učitelj

666

— Шта ћеш брате, отишао биу Турке а некмоли у кметове. Ја учитељствујем већ девет година, па непрестано имам само 800 динара годишње. За девет година каквих ти ревизора нисам дочекивао ! Један вели рачун је најглавнији предмет а сви остали предмети споредна је ствар. Зато друге године ја побих ђаке само за рачун; и пред испит сео сам па мислим: е, ове године морам добити четворку, јер ми деца знају рачун као воду. Али не лежи враже, па ето ти и новог ревизора. Поздрави се, па у разговору запита ме да ли деца добро знају српски језик. Ја ти се сав олади и помислим у себи: е мој јадниче, ни ове године нећеш добити четворку. И заиста на испиту ревизор цело подне питаше само српски језик, и на сваку реч употребљаваше високоучевне филолошке фразе, за које и сам нисам чуо. Деца уплашено бацаху поглед на, мене, а ја опет и на њих и на ревизора, докле се у зло доба и ревизор сети да у основној школи има и других предмета... Почех питати из рачуна и деца се мало ободрише, али сад на несрећу ревизор поче зевати и у сат завиривати... И тек што почех питати из природних наука, а ревизор ме позва, и рече: па доста је, ако хоћете можете мало пропевуцати са децом. И докле ја са децом певуцах, дотле ми ревизор забележи тројку. Па кад му ја стадох говорити, он ми са свим равнодушно примети: па шта ћу вам господине, код мене је српски језик најважнији предмет, а рачун деца могу научити и у чаршији. — Ја после ударих у кајшарлук... Увек раније распитујем за ревизора и његове слабости, па ко воле пилиће, ја њему и пилиће и вино, па онда механички накљукам децу по његовој специјалности, Те тако ти и ове године на месец дана. раније чујем да за ревизора долази Н. Н. Ја ти запнем са децом те сав земљопис на изуст набубамо. Али шта ћу кад сам лоше среће, те ме капетан оцрни код ревизора,... Сврши се испит; ја стадох као укопан и очекивах пресуду.