Učitelj

668 _

међу војника, који је дошао из добро дисциплиноване школе, и војника, који није ни завирио у школу. С тога ни у колико не преувеличавамо, ако кажемо да нас Србе може обогатити и ујединити само ваљана народна школа. Време је да и државна управа и народно представништво својски пораде на Фактичко побољшање наших школа, Будимо економнији и у будуће народни новац не просипајмо на које какве партизане Озбиљније. погледајмо на школу — најважнији дамар народног и државног живота.

Данас многи наставници (буду и сами једнострани) држе да се њихов свети позив садржи у непрестаном кљукању вувопарних знања (ово највише бива у средњим школама). Такав наставнички тип дошав у школу, прво улази у професорску канцеларију у којој се обично о свему и свачему прича, али врло мадо говори о васпитном послу. Ту ти се претреса и бистри замућена европска политика, причају синоћне забаве. картање, па чак и лумповање. И тек у зло доба неки од наставника сети се и тако званих јединичара.... И решив да су многи ђаци покварени и лени, овај тип наставничког збора са усхићењем се утркује, ко ће више испричати о својим подвизима, у шамарисању и кажњавању. Па напослетку сви ови зидари просвете отпочињу уздисати за «време оно» — батинање! Но не мислите, драги читаоци, да је мени мило да овако пишем о нашим наставницима. Ја би се од душе искрено радовао, кад би сви наши наставници били онакви какви су њих неколицина —- узор нашег наставника Али шта можемо мислити о осталима, кад баш данас добих писмо од једног бољег нашег наставника гимназије, који ми игмеђу осталог и ово пише: «Рад у гимназији није много измакао од рада у основној школи. Гимназисти су још несноснија балавчад, него деца по основним школама. Једна потреба општа за њих, а то су батине».