Učitelj

158 што руке, са својом моћи пипања, код слепаца до некле замењују очи — то је само могуће у образованих народа услед саобраћаја с другим људима. Али слепи Робинсон, и са најокретнијим рукама, исто би онако водио жалосну борбу за опстанак, као што би је водио окати Робинсон а, без руку. Код Спинозе палазп се једно правило, које вели: «КХоп езђ 1. пиеПесји аиоа поп егаб т вепзи,» т, ]. нема у разуму ничега, што није било најпре у чулима; ми можемо томе додати: еб поп ез! |п асћц, т.ј. ни у делима. Ни у каквој радњи нема пи чега, што не би зависило од чула, и чим не би чула управљала.

Као што се је рука, у хармониском развијању 6 оком, мало по мало онако одлично усавршила, морала. је исто тако и она са своје стране утицати на хармонију и развитак целог осталог организма: она је чинила, "те је цео организам постајао савршенији и способнија у свему, а тај савршенији и способнији организам чинио је опет да и рука постаје све савршенија п способнија. И овом узајмичном усавршавању неће бити краја докле год траје људи на свету.

Поштована. господо, да се ни мало-не устежем да, вам на просто кажем, да човек и за свој разум и за своју људску природу, и за све оно што је, има да заблагодари. само томе, што има руку. Кад је први човек стао усправо и пошао усправо; кад се извршила подела, рада између ноге и руке, —- тада је тек створен човек; тада је тек он био у стању, пун прометејске срчаности, и пун осећања своје сличности с богом, да скине ватру с неба, тада је се у њему заслвела зора социјалне свести; тада је тек отпочео да говори артикулисаним гласовима ; тада је тек добио разум. Подела рада између руку и ногу, која је изазвана управљеним одом, јесте оно, што човека чини човеком. Да), господо. може се доказати, да и код животиња има сличних појава, сличних узајамних утицаја између органа за хватање и интелигенције. Свуда, где год налазимо добро развијене