Učitelj

сина, а Рајић се је трудио да шт) боље младиће научи. Богосло- . вија бачка са учитељем својим Јованом, изашла је на глас — чувена. Свештенство у Бачкој постало је трудом Рајићевам примерно и одлично.

5. Каљуђерство. Године 1773, Рајић зажелп покалуђерити се. Владика Путник уваживши жељу Рајићеву, узмо га у своја кола и одвезе у манастир Ковиљ. у Бачкој, те га тако закалуђери. После ручка узме га опег у своја кола и врати у Нови Бад. Мало доцније, Владика Путник, пауми Рајића, као одлична и учена човека одликовати; с тога га произведе за архимандрита (најстарији чин у калуђерству ; од архимандрита се производе владике), и поставе за старешину у манастиру Ковиљу на молбу ковиљских калуђера. Ковиљски калуђери, као прости п тврдоглави људи, често су по туђем наговору кињили п мучили Рајића; али се он није хтео никако ни за шта светити, за то је се одрекао старешинства над манастиром и живео је као архимандрит. У м итастиру Ковиљу провео је Јован Рајић скоро 30 годипа у миру и титнине, молећи се Богу, читајући и пишући. _

6. Какав је и шта је био Рајџћ 7 Рајић је био врло искрен и дружеван, а у пријатељству постојан човек. Био је врло вредан пи чувен са учепости своје. Редовно је из дана у дан по 16—17 · часова проводио на послу: у читању и писању), по 9—3 часа бавио се на молитви, пл само 4—5 часова остајало му је на одмор "и спавање. За власт није мларио, јер је 15 пута пуђен да буде владика, па се није хтео тога примити. Много је волео свој народ, и мпого се око науке бавио.

Рајић је написао пуно разних сиса. У Карловцима и данас стоје читави редови дебелих књига, у једној тамошњој књижници, које садрже Рајићеве списе, исписане све чисто и читко Рајићевом руком. Неки су од тих списа наштампани а многи нису.

Јовен Рајић написао је дакле много разних деџих и поучних списа — књига, за то се он зове: књижевник српски.

Рајић је први написао и саставио историју српског народа. Он је написао историју и словенских народа, и за то се зове: Историк.

7. Смрт Рајићева. Јован Рајић умр'о је 1!. Децембра 1801. год, у 16. години свога живота, у манастиру Ковиљу у Бачкој, па је ту и сахрањен. у ;

Децо! — Угледајте се на Рајићеву вредноћу ученост, уредвост п смерност. |

Прим. Између појединих одељака овог предавања треба и прозвати једног или два ученика — по реду да исприпају- Напослетку може дођи општа репетиција целог предавања. И слику Рајићеву . треба показати, ако је имало буде. <

Најзад долази читање чланка о „Јовану Рајићу“, из српске читанке на страни 56. 5

Пожега. ; Цвет. Радојичић.