Učitelj
ЈГ
бија), у вароши Кијеву [5 пута већи од Београда), — северо-источно: од вас. Та варош и ако је далека, и тешко је до ње дођи, Рајић пије за то ништа марио. Он је само волео да учи, па с тога као сиромах, а омало трошка, запне пешице и одо чак у Кијево. У Кијеву је провео 3 године на наукама, а четврте године оде у Моску (варош у Русији за 15 Београда). где је богословске школе довршио.
3. Повратак у отачаство. и долазак у Свету Гору. Кад је Рајић свршио школе у Русији, врати се кући, у своје отачаство, Идући из Москве у Карловце, Рајић се надао, да ће га прквене старешине и власници једва дочекати као учевна човека; али је се грдно преварио. Њега пакосни и злобни људи стану исмевати, грдити и опадати; стапу му чинити разне сметње и неприлике, само да ту пе остане, Зато Јовап наљућен, остави Карловце и врати се опет у Кијево. Кад је дошао у Кијево њему је тешко пи жао било, што као учеван човек пе служи ине користи својим знањем своме народу у својој отаџбини. Тада он зажели да се ода на узучавање Историје српскога народа. С тога Рајтћ оде из Кијева у Свету Гору, која је на југу од наб, где има много манастира (око 1000), да тамо прегледа старе српске и друге рукописче збирке и споменике, који би имали важности „за историју српског народа. И ако је Рајићу, у Светој Гори Хилендарски калуђери, непознавајући га, нису дали да разгледа старе рукописе, ипак некако срећа му послужи те из Даниловог рукописа и других неких, препише што му је требало за историју срп. народа. Из Свете Горе пође опет у своје отачаство. Уз пут оврати у манастир Дечане, у Старој брбији, па преко Београда дође у Карловце, своје место рођења.
Овакав дуг и тежак пут Рајић је прешао већином пешице, борећи се са свакојаким нуждама и тегобама.
4. Рајевићево учитељство. Кад је Рајић дошао сад други пут у Карловце, постане учитељ у оној истој школи, у којој је сам као дете учио читатџ џи писати. Тада је сеу школи учио часловац и друге књиге на црквено-словенском и српском језику. Рајић од= мах стари начин учења предругојачи, и придода к часловцу 160бична других корисних књига. У тој школи није дуго озтао. Почну“ на њега опет насртати — нападати злобни људи, којима он није могао ништа. За то оде из Карловаца у варош Темишвар, у Банату Темишварски владика Ваћентијес Видак, једва га дочек: , који му преда на науку младиће, који су се спремали за свештенички чин,
Из Темишвара оде Рајић на позив бачгог владике Мојсија, Путника у Нови Сад, те је и ту учио младиће, који су се спремали за свештенике: Владика Путник пазпо је Рајића као отац