Učitelj

171

у којој су каштиге са свим непознате. У случају кад ученик прелази границу дозвољеног и улази у област туђе слободе , тада треба да срета танав негативни дисцитли нарни утицај, који би у свима односима паралисао саблажњавање забрањеног поступка. На тај се начини у васпитном систему јавља потреба у кажњавању, које прилепљује печат унижавања на кетегорички забрањене поступке. Стишавајући ђачко противљење, на које нису могле упливисати раније споменуте блажије дисцитлинарпе мере, казна сама по себи ствара ученику осећање страдања, која ученика плаше и чувају од сваког злбрањеног поступка. С тога, шнолска казна јавља се више као предупређујуће средство у корист школског реда. Ученици већином греше без размишљања о моралном смислу неког свог поступка. т ј. ученици не врше забрањени поступак усљед моралне покварености и зловоље, већ са свим наивно по детињој лакомислености, неспокојству и неукроћености. Али дуго понављање забрањеног поступка свара рђаву навику, која штетно утиче на још неучвршћени детињи карактер, Узимајући у обгир последњу околност, сваки мора признати да и школске калцтиге као дисциплинарна средства имају васпитни значај, јер ионе утичу на правилно развијање учениковог карактера.

Школска. дисциплина само у том случају одређује казну, кад је ученик већ извршио категорички забрањени поступак. С тога ине прибегава кажњавању у оним случајевима, кад је ученик задржан при самом покушају да забрањени поступак учини. С ове тачке гледишта са, свим је неуместна каштига у том случају, кад је ученик хтео да изврши забрањени поступак. па се предомислио. У школи каштига се одређује по степену стварне штете , која је произашла од забрањеног постушка, а не одређује се по степену могућих посљедица. У овоме се баш и састоји разлика измећу категоричке заповести и каштиге, Заповест узима у обзир не само свршепа акта,