Učitelj

145

са личним учениковим особинама. Школски дисциплинатор треба врло прецизно да зна степен ученикове осетљивости према казни ; јер на једног ученика јаче утиче проста примедба, него на другога и најстрожија казна. Једна пста казна једног ученика поправља, а другог још већма дражи, а код трећег изазива још веће несташлуке. Шта више и код једног истог ученика стецен осетљивости према казни непрестано се мења. заједно са узрастом и развитком. Једна иста казна иназв утиче на ученике основне школе, а иначе на ученика средње школе. Зато се врло често дешава да је казна у неким околностима произвела довољно силан упечатак и мало доцније та иста казна постаје са свим неспособна. 6 тога каштиге треба да су пажљиво удежене према степену осетљивости самог несташка. Само под сваквом погодбом каштига ће одговорести правом васпитном смеру т. ]. нанеће несташку непријатпост пропорционално добијеној наслади од забрањеног поступка.

Из свега довде спомснутог излази да се само по себи разуме да наштига не сме противно утицати на физичке ученикове силе. С тога се категорички одбацују све жазне, која дечје здравље подвргавају опасности, јер такве каштигв паносе мпого већу и неправеднију непријатност, него добијена наслада од забрањеног поступка. Бацајући поглед па уобичајену нашу школску практику не можемо прећи ћутке, а не споменути да се већи број наших наставника слабо или никако не придржавају горе ретепог правила; јер такви наставници обично при одређивању казне не мере ову са личним особинама, окривљеног , већ са сопственим појмовима о тешкоћи казне. Зато с пуним правом ваља приметити да је највећа погрешка при одређивању саме казне у њеној излишној суровости , која је са свим обична ствар код старипског наставничког типа, са којим осмо грло често пријатељски размишљали о поменутом школском злу и увек наши разговори завршаваху учитељи са речима: