Učitelj

195

тању и настави по плану и свјесним начином, Упознати закони, не случајни спољашњи одношаји и циљеви јесу. жиле живота неке знаности, и само је она знаност схваћења у свјежем развитку живота, која нађене законе узима без престанка за темељ даљих испитивања, Количина оних знаности, које имамо пред собом, па ма њихова прерада била још толико примамљива, не би требала никад да утиче на обим и методу наставе оџредељујући, него једно и само јасна увиђавност: која. градива, и која количина, градива, могу се дати дјетету као природи сходна душевна. храна. — Ја не стојим на страни оних, који циљеве наставе у основној школи учвршћују у опште по аналогији пређашњих времена и који могу. насилно одстранити нове дисциплине, што се с потребом намеђу основној школи; али односно наставног течаја, односно вредности образовања некојих још и данас обичајних градива, односно могућности схваћања на различитим степенима дјечијег доба, можемо, по моме мишљењу, при озбиљном испиту доћи до стварно друтих резултата, него што се огледају у пракси школског живота. На механични начин, пошто допуштамо дјетету минимум радпог терета у данашњем смислу, или шта више одстрањењем неких наставних струка, не треба да радимо против оптерећености; највише је, што тим можемо зло само покрити, а не умалити, а да народна школа мора приправљати темељ за стање образованости у садашњости, није само педагошки, него и оправдан социјални захтјев. Ни једно доба не може се замислити без стања своје образованости, — оба појма покривају (се, — а по себи је јасно, да се и заводи за образовање могу и морају акомодирати сваком степену. образованости. Постоји ли расцеп између увиђавних захтјева ових и могућности схваћања оних, онда је узрок само У погрјешној организацији наставе, а не у образованости тога времена и не у недаћи школе. Ако је ово тврђење право, онда је најзнатнија задаћа школе, да нађе узрок

182