Učitelj
315
морати створити у души посматрачевој слика пуна хармоније. Са таким предметом, посматрач се полако срођава а гледећи слику он се образује — учи — и васпитава. И нехотице намеће му се осећање реда и сразмерности а та су баш два Факта и понајважнија, услед којих ће се једнога дана опазити и јасни резултати естетичноза васпитања.
О осталим користима у опште, које настава из цртања доприноси не треба ни говорити, када су оне тако видне да се тако рећи могу и чулима распознати.
Историја цртања почиње још од најдавнијих историјских времена и најстаријих историјских народа. Црте и резе; ти примитивни знаци, којима су стари народи означивали своје мисли, па и читаве догађаје, нису заиста биле ништа друго, до примитивни цртежи.
Стари Мисирци и Феничани били су понајнапреднији у своје време у томе. Да је и у њих било цртежа, сведоче и дан данас оне колосалне грађевине: пирамиде, обелисци, статуе богова ми њихових знатнијих људи.
Потреба у Мисиру да при поплавама реве“ Нила, распознају људи своја земљишта, да канализују своја велика поља; неминовно баш та потреба, изазвала је другу потребу: да се још у ономе времену обрати нарочита пажња на цртање.
Према свему овоме дакле, и цртање је још од најдавнијих времена важило као веома потребан и важан културни чинилац, па ту важност, ни до дан данас изгубило није.
Данас пак они народи, који су у овој вештини одмакли, могу већ и да рачунају на већу културну образованост у опште и на срећнију будућност својега племена. Нека нам у овом случају послужи за пример народ Италијански и они његови вештаци, који и дан данас, и ако нису међу живима, пљене цео свет својим цртежима — својим сликарством. А хоће ли бити посматрача, који у згодној прилици посматра и диви се радовима славних уметника а не би почео да симпатише ономе племену, које је дало свету такве великане 2
Изгледа, да одосмо далеко, али то је баш и нужно било да чинимо, те да у истини преставимо све оне позитивне користи, које се цртањем достижу. Ми овим наводима никако не мислимо, да од налпих основних школа, направимо нека средишта само за уме:ност, већ тражимо, да се према наведеним разлозима, озбиљнија пажња обрати у опште цртању и свима оним предметима, које треба у школи цртати; као и то, да сама по себи настава из цртања заузме виднијеи озбиљније место међу осталим предметима по нашим основним школама.