Učitelj

349

У историји васпитних метода , метода посматрања заузима једно од најугледнијих места по своме утицају на развиће педагошке науке. У коликој је мери посматрање важно види се јасно из Спенсерових речи у његовој књизи «О васпитању.»

«Од силе посматрања зависи успех у свакој ствари Не само да је вештаку, природњаку и научнику посматрање неопходно нужно; не само да је посматрање потребно доктору, који из њега црпе и одређује сигурну дијагнозу; не само да јеоно потребно инжињеру, који је приморан по неколико година да проведе у практичном раду, како би био вичан послу свом; него, посматрање је исто тако неопходно и за Филозофа, пошто је и Философ у основи човек, који посмагра, односе ствари тамо, где исте, други људи не примећују. Посматрање је нужно и песнику; јер он је човек који види чаробне ефекте и дела природе, оне ефекте, које сваки други примети и запази тек онда, када му их неко покаже и изложи,“ али, које пре тога, није био у стању да примети. — Ништа није потребније; ни око чега не треба се дуже бактати, као око тога да се задобију живи и савршени утисци. У ошите, није никако могуће подићи стамену и темељну зграду. мудрости од неотесаног материјала... .>

Правилност оваког гледишта излишно је п доказивати. Како би, иначе, питамо ми и било могуће научити поједине науке: Како би се, иначе, могле да појме, разуму, разјасне појаве у друштву и животу; Не само да се комплициране појаве морају проматрати, да би се могле разумети, но толико исто неопходно захтевају и најпростије чињенице , најпростије Форме појава и Фа- ' ката, јер је узрок који их је створио, свакако врло компликован. Најпростије истине су труд врло компликованих расматрања. Мора се најпре сазнати конкретни свет, да би се доцније у апстрактни могло удубити. На. који би се начин могла да сазнају најпростије научне