Učitelj

505

Ученици ће бити у обмани најчешће с тога што ће изишавши у природу падати у расејаност, која потиче са многобројности и разноликости Факата у природи, 6 тога је дужност наставнику да за сваки излет одреди цељ и срества и на њих концетрише сву пажњу ученика, препоручивши им све то још у напред. Обмане ће се појављивати и тада, кад ученик буде објекте површно посматрао а и онда кад му се не би допустила најопсежнија критика помоћу свију чула.

У природи се невештом оку учениковом многе ствари показују невероватне чудновате, неразумљиве и онда обманљиве, а то видимо и на сељацима и људима, који не уче школе. Њиово је знање о природи ветачно и мало. Јасно је да се онда пада у предрасуде, кад се стварима, узрок испитати не зна. За то некритична свест придаје грому, муњи, колутима око сунца и помрачењима — ванприродни смисао. У исту заблуду пао би и ученик, да нема васпитача, који ће му посматрање водити правилним путевима.

Да би васпитач спремио ученике да разумеју многе ствари а нарочито догађаје у природи или појаве неопходно је нужно упознати се са природним снагама, које у природи делају. Још из ранога детињства дете почиње добијати неке представе и има прилике искуситн моћ природоих снага као: топлоте, кретања, светлост, звука, н т. д. гледећи ватру и кување, зиму, снег и лед, кретање животиња и справа, сјај сунца и мрак, звук топа, грмљаве и врења, гласове и т. д. Васпитач је дужан у осн. школи да пропита и утврди то емпиричко знање својих ученика и да га после поступно шири и разјашњава. Што се у природи може а што не, то опитима у школи показати, ради чега треба да свака школа, има, мали Физички и хемиски кабинет. Сазнати моћ природпих снага тек је резултат посматрања факата, која су те снаге створиле. Ово је редукција, у којој је поступнији и ближи закључак од премисе, разумљивији пред-