Učitelj

503

јединци. То је неправилан и погрешан пут, јер одваја сваку јединку као нешто засебно а и силно анатомисање при описивању отежава, памћење и промашава, цељ.

Згодна су два начина изучавања јединака. Један да се сличне особине пређу у кратко а делови п појаве, који су деци добро позната, да се у кратко пропитају. Све ново и особито да се уочи и то да, буде карактеран знак и одлика сваке нове јединке. Много се треба задржавати на користи и привредном делу сваке јединке, јер је то захтев нашег реалног времена Ово би био синтетичко-аналитички метод.

Може бити п метод генерализације. Ту се учи н.р, само корист код свих јединака или штета њихова, њихов. интелекат или друштвеност њихова, њихов постанак или

"развитак њихов и свака се та црта паралелно изучава. на свима.

Може најзад сваки наставник избрати себп извесан начин учења, али увек треба да има на уму: да се сувише познатим стварима не бави, да неразумљиве одлике не показује, дм јединке упоређује и да хвата при„лику где би могао показати ученицима како све: јединка влада и понаша у природи и у своме друштву и какав јој је тамо положај.

Реч је у очигл. настави Прир. Наука за то да јача памћење и подстиче мишљење, да буди сећање и самосталност и да целокупно знање стави у прегледан ред по утврђеним знацима. Речју се може служити усмено и писмено Терминологија треба да је мања, проста и обична и по могућству из народних уста. —

Морално образоввње очигл наставом у природним наукама добија се: посматрањем, поучавањем и саморадњом. У првом случају ученика поучава, природа, у другом наставник, а у трећем он сам тече изнесне моралне навике и склоности, које смо напред споменули. Сваку лекцију из Прир. наука треба пратити и у њеном