Učitelj

ГЛАСНИК

ова

ИЗ ШКОЛИНОГ ЖИВОТА.

Око ничега. — После часа оставио сам 11 раз. на мапи. Ту се око. ничега споречкају Јова и Јоксић.

— Запамтићеш ти мене рекао, је Јова Јоксићу.

Отишли су кући. Кад су Јова и Јок. били близу куће Јовине, Јова узме један прутић и стане шибати Јоксића, да му се освети и наплати за ону пошурицу из школе. Јоксић је у почетку сматрао Јовине ударце за маленкост, за шалу, и једнако га. је смејући се молио, да га не дира. Али Јова то није слушао него узео још већи прут, па га стао још јаче ударати по босим ногама. Еле како тако, они се раставе и оду сваки својој кући.

Сутра дан јавља се Јоксић и тужи Јову. После малог врдања Јова. признаде онако, како сам горе испричао. Ја погледах хладно Јову и рекох:

— За што је суд, Јово 2

— Да суди људима одговори он.

— За што је учитељ у школи:

— Да нас учи

— И јошг2

— Да суди ђацима, који што год скриве,

— А зашто си ти сам судио Јоксићу 2 “

— Он ћути.

— Говори, рекох ја.

— Он опет ћути и гледа ме.

— Јеси ли ти знао, да се не смеш сам наплаћивати са оним, који ти. што рђаво учини2% наставих ја даље.

— Јесам, смерно одговараше Јова.

— Кад си узео прут, да ли си на то помислио 2

— Нисам. Ја сам погрешио, господине, одговори Јова а у очима засија му се суза.

— Ко је крив сада 2

— Ја сам.

=— Шта тражиш ти, Јоксићу г

— Да му кажете, да ме више не дира, мирно одговори Јоксић,

— А шта ти тражиш Јово

— Да ми кажете, да га не дирам.