Učitelj

новости 75

Усправно писање у основним школама.— Главни Просветни Савет, на 484. свом састанку, при претресу наставног програма за основне школе, унео је у приложени му програм за, „Лепо писање“ п овај додатак: „Г. министар може наредити да се уведе у неколиким школама усправно писање ради огледа“. Савет је овај додатак унео по предлогу својих чланова т. г. др-а Милана Јовановића-Батута и др-а Павла Поповића, које је у исто време умалио, да поднесу и писмено образложен предлог о овоме.

Господа предлагачи су се одазвади жељи Савета, и одмах на идућем састанку прочитали су свој писмени и образложени предлог. Како је ово питање у нас са свим ново, а по напредак наставе од велике важности, то ми доносимо нашим читаоцима на овоме месту у целини тај предлог

Он тласи:

„Као што је познато, рукописни знаци модерних језика и образованих народа изводе се косо — с десна на лево. Тај правац рукописних знакова иште особити положај руке, тела и подлоге за писање. Најлакше га, је извести, ако се подлога за писање примакне десној руци, ако се та подлога од усправног правца нагне на лево, и ако се с времена на време 'у томе правцу помакне на више.

На жалост ти услови не одговарају ни физиологији ни хигијени. Где је подлога за писање у страни, а не управо према средини тела пишчевог ; где је она уз то још косо а не паралелно положена према осовини тела, ту наступају несбичне прилике за, поједине делове његове. При таком писању је десно око ближе изведеним писменима, него дево; десна рука је до лакта положена и заузета, а цело је тело својом главном осом нагнуто на десну страну и напред. Према томе је десна страна оптерећена, десна половина стиштена, десно плеће више а лево ниже, кичменица неприродно и насилно савијена, глава у дево искривљена и погнута, а десно и лево око неједнако удаљено од саме подлоге. У кратко при таком писању је положај тела веома незгодан, те брзо умори, а може временом лепоти и здрављу баш и да нахуди.

Те неприлике уочише лекари и учитељи доста рано, и почеше им тражити лека. Неки беху мишљења, да ваља задржати коси положај писмена, а према томе и коси положај подлоге, али је нужно, да подлога при писању стоји са свим према средини тела, а не па десно (Вегћо-Кегп– роја). Други су опет доказивали, да је најприродније, по лепоту и здравље нашега тела најугодније, ако писар при писању седи усправно, ако према средини свога тела положи подлогу опет усправно—-а не десно или лево ако најпосле и писмена изводи усправно. Поборници овог последњег начина почеше се множити све више и више и данас су међу њима најмеродавније личности у томе питању. За усправно писање изразио се н. пр. Соћп, Зећиђет«, ЕШпсег, Мауег, Пагрег, ОПетапп, Х/еђег „Васлпвјеу, Тојаћ, и т. д. њега је препоручила париска комисија; њему се не противе ни владе, и оно је уведено већ у некокико школа, (у Еитћ-у, Зећу ађасћ-у у Бечу. Ејепађига-у и т, д)—и ако за сада, само покусо ради. Извешћа. о тим покусима тако су повољна, да ће том начину по свој прилици веома. брзо прокрчити пута.