Učitelj

138 БЈАНР Сики ог аб

Ако волите, могу вам још једном показати како се хвата и пали барски гас2 (Разуме се, да ће ученици волети) — Учитељ, као први (пут, напуни чашу водом и даље чини све што и први пут. Само овога пута ваља ученици више да посматрају и да им се обрати пажња и на оно, што првог пута није било, То у главноме треба овако изводити :

Ево, видите, 4% прво напуним чашу водом. То чиним зато, да бих истерао из ње ваздух, те да би после имао у чаши чист барски гас. А кад бих празну чашу држао у води и иствривао оздо гас, онда би он теже улазио у чашу и, што је главно, мешао би сес ваздухом у чаши. Ово ми стакло треба да поклопим чашу да бих је могао изврнути и највише зато, да бих после могао чашу поклопити и чувати да барски гас не изиђе или да ваздух не уђе у чашу. Јер кад се барски гас помеша с ваздухом за запали, онда праска. То ће те сад видети. Ево ја ћу у чашу пустити мало ваздуха. (Сад учитељ накрене чашу, подигне мало поклопац и пусти мало воде да отече). Видите, сад у чаши има и мало ваздуха, јер у овој празнини поврх воде је ваздух А сад ево да напуним чашу барским гасом као и први пут. Гледајте како искачу мехурићи из воде, кад штапом чарам ! То је барски гас. Он се производи доле у блату, тамо га је блато било опколило и загушило, а ја му сад отварам пут да изађе. Видите ли како вода у чаши спада, што више у њу улази барски гас2%... Сад је пуна, Дајте ми стакло, да је поклопим ! Ево видите: чаша, је пуна барским гасом, а он се не види у њој. Барски гас је безбојан и провидан као и ваздух. Запалите сад артију на пруту! Принеси чаши. Гледајте ! (Чим ђак принесе пламен и учитељ подигне поклопац, чуће се праскај.

Јесте ли чули како је пукло. Први пут није било тако. Барски гас дакле, кад се помеша с ваздухом опет гори, али много јаче. Онда се чује праска. Зато се то и зове праскави гас. Да. сам више ваздуха пустио био, могла би праска бити јача, могла би и ову чашу разбити. —

Ви сте видели (УГ р. бар је требао то и видети пре овога) да. пламен од шпиритуса није светао, као пламен од свеће, него је слабије. И пламен барскога гаса није много светао. блаб је и, овако према, сунцу, једва се и при– мећава. Кад би га нођу, у мраку, овако запалили, боље би се видео. Али га ноћу опет много мање има овде. Тако исто много се мање барског гаса. производи кад је облачно и хладно. Њега највише има кад је топло н ведро као и данас. А то је опет зато, што на овако топлом дану биљие 4 животињске ствари брже труну, па више барскога гаса производе

И сад знате, да ови мехурићи, што из воде избијају, нису обичан ваздух, већ је то барски гав.

Но барског гаса има и на другим местима, а не само у барама и ритовима. У пламену свеће, угаса,» дрвета, угљена и др. увек, поред друзих засова, има и барског гаса. Лој, зејтин, петролеум, дрво и угљен, кад се јаче загреју, пуштају из себе гасове, који се могу запалити и горети. Међу тим разним горљивим госовима има, и барског гаса.