Učitelj

ЖЕНЕ КАО ВаСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ 189

на судбину римскога народа, п беху му извор многих врлипа, за какве и не знађаху други народи“. 5 Мм. Ђ. Милићевић (Историја Педагогије 1871. г.)

Културна Историја човечанског развића почиње од онога дала, кад човек — индивидуа — постаје културна чињеница. Ма како да је старо доба те појаве, опет пре њега има неко старије доба човечанства, само не доба културе, дивилизације. У том прекултурном добу, постојао је човек као и сада, чинио је неке радње као и данас, вао Н. пр. био бојеве и задобијао битке и са њима, и пљен и Т. Д. па не беше културан ни цивилизован. Узрок томе лежаше у самом његовом животу. Да живот појединца утиче на целокупни друштвени живот, на државу, о томе нема спора, 4 да би се мало боље расветлило то стање — у преткултурном добу,

да наведемо неколико речи. и Прва појава човечија на земљиној кугли, може се назвати и

прва звезда на небу цивилизације. Али и та звезда луташе дуго по своме хоризонту: усамљена, немоћна — управо ништавна према, великој својој сврси. Први зачеци културе бише у дивљачком ч0вечијем стању, кад он немаше ничега што је културно, сем природне неразвијене способности. Дивљи народи у првом добу, не имађаху никакве индивидуалне заједнице међу собом, па, за то беху у много горем стању, него што Европљани ·'засташе Црнце американске пре 500 и више година. Од стања, у ком су живеди први људи, до онога стања у ком су Европљани нашли америчке Црнце протекло је много векова, па је олет само учињен једав корак Е правој култури индивидуе. Тај корак премда није велики, није ни приближан гигантеким корацима данашње вултуре, али је за то "веома значајан. Значајност та видиће се боље, кад упоредимо

живот првих дивљака са животом ових других. Шрви човек живљаше усамљеним животињским животом, Бег

сумње да је и породични однос човеков у том добу био скоро животиљеки. Никакве љубави човечје не беше у том добу која би једно друго спајала, а далеко је било и од помисли, да је љубав материнска и очинска била и приближна љубави човечанској. Одрасли синови и кћери, ако би случајно и остали живи од својих родитеља, одлажаху свањи на своју страну, да доцније буду један друтоме лични непријатељи. Поред те усамљености први човек има-