Učitelj

196 5 ЈЕДАН УТИСАК ИЗ БУГАРСКЕ ШКОЛЕ

Са културом у Римљана, завршила смо у исто времеин једно време историје човечанског развитка, а то је од почетка до тришћанског времена.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

УТИСАК ИЗ БУГАРСКЕ ШНЕОЛЕ.

(писмо УРЕДНИШТВУ „УЧИТЕЉА“)

Господине уредниче,

Ствар, о којој мислим да вам пишем, уверен сам, занимаће поштоване читаоце «Учитеља». Они ће из овога писма, моћи видети, на каквом се степену културном зауставља бугарска основна школа са својим учитељима у местима, у којима је српска нација, а којој они прете да је утру тако, те да се у будућности ни са приближном позитивношћу не сме. тврдити да је икада и постојала. Пре неког времена био сам у извесној комисији једне општине, на самој српеко-бугарској граници. Пошто сам свој посао на време свршио, будем понуђен да са нашим царинаром, пређем у једно село у Бугарској, које се Славиње зове. Српско-бугарску границу ја сам прелазио још 1885 године и то као непријатељ са пушком у руци; а сада ми се, ево, указа прилика да тамо одем више као пријатељ, из љубопитства и из интереса, да се боље упознам са истим местом, а понајвише да видим бугарску школу и њенога учитеља.

И ако беше доста јака зима, а и снег без престанка падаше, ипак се решисмо на пут. Ишли смо пешке. И ако снег „бијаше притиснуо сву земљу, ипак посматрасмо највећу разноликост. Пред нама, гледећи истоку, посматрали смо богату

_ долиницу, која се, са леве стране реке Темпице, простираше, · већим својим делом у Бугарској. Њен видик ишчезавао је у снежној маглуштини, која се спушташе оса огранака балкан_ских. Са лева и десна дижу се опет горостасни врхови старога и снежнога Балкава, са кога се опет чујаше хучање

|