Učitelj

ЈЕДАН УТИСАК ИЗ БУГАРСКЕ ШКОЛЕ 901

ту задржавали. Одосмо у друга два, старија разреда; мислио сам да ћу наћи што год од већег интереса. Чим смо отворили врата на другој учионици, одмах нам

се указа г. Петко, клањајући се и представљајући ми се. Понудише ме да седнем. Ја седох. Седе иг Петров.

Г. Петко Јанков стајао је пред својим ученицима. Ја га замолих: да о чему било пропита своје ђаке, те да бих ма шта могао чути из његове школе. Он прво узе да пита из «Науке хришћанске». Пропитивање је ишло веома монотоно. За, извесним редом његових питања следовао је дуги ред дечјих. одговора. Баш, ако се не варам, пропитивање је ишло оваким редом :

Учитељ: Кого наричајеми Богљ :

Ученик: Богљ је највисоко и најсђввршено сђштество-то.

Учитељ: Имало ли је нфкоје врфме безђ Богљ

Ученик: Никада не је имало врђме безђ Богљ.

Учитељ: Кљаћ се намира тон:

Ученин: Нћма место на свђтђтђ безђ Бога, том је вљаАЋОЂШТЉ и Т. ДА.

Без сваке сумње, сваки ће моћи погодити, да је ово метод натехетичан, метод застарели, метод неразвијајући. За извесним периодом питања следује други период одговора, у којима,

једва да ће бити свега, 10 нових речи, које казују штогод друго од питања учитељевих.

За мене беше већ доста, па да се уверим, којим правцем ваљда и дан данас иде педагошка књижевност код њих, или правије и лепше рећи: колико је иста успела да учитељима бугарским покаже начин и поучи их правилнијем раду у школи.

Замолих г. Јанкова, да престане са пропитивањем тога предмета и да узме који други Он престаде и предузе пропитивање из природних наука. Ја сам помишљао, да ће код овога предмета сама методичка страна бити друкчија, паметнија и боља; али, и ту сам се преварио ИМ у томе предмету. преовлађивао је исти метод са потпуним неразумевањем ученичким. На пример:

Учитељ пита: Каквое то животноје китртђ:

Ђак одговара: Китђтђ... китђтђ това је животноје живје вђ морето и т. Д.