Učitelj

214 ИЗУЧАВАЊЕ ДУХОВНОГ ЖИВОТА

се не може ни замислити. Нема никакве „силе“ ван материје — све су то "просто само њене особине, и ништа више.

И тако дакле, у духовном развитку човештва, узетог у целини, видимо да се људска мисао опет враћа на монизам, само што извор овоме монизму није (као оном примитивном) у лаковерју и Ннаивности већ у · критици целокупног људског знања , које се вековима нагомилало. И колективни дух, као и индивидуални, развија се дакле по истом закону, који се може исказати речима: коловрат путем прогреса.

Разуме се да су ово само најкрупније црте у развитку духа. Пре свега, не развија се код сваке личности дух у свему баш онако, како смо то ми изнели. Али код сваког човека, који се колико толико природно развијао, може се приметити, даје у детињству и у старости дух од прилике подједнако миран и у подједнако хармоничном стању. Међутим у добу, које се налази на средини међ тим крајњим колутима, живот је луха буран и разнолик, и у њему место хармоније преовлађује дисхармонија. Али поред. те сличности, дух у детињству и у старости још сем разликује. На једној страни видимо потпуно наивност, на другој — критички поглед на свет. То су две црте (коловрат и прогрес), које се, више мање, у развитку сваког индивидуалног духа могу да примете.

Исто тако и развитак колективног духа изнели смо само у најкрупнијим цртама. Шта више, овде још нису у животу ни остварене све фазе развитка. Сувремено се човештво налази тек на средњем, младићском ступњу развитка. Дуалистички погледи, дисхармонија у духу — то је карактеристика, сувременог људства. Код једне и то веће половине сувременог друштва (прост народ) дуализам је тај религијског карактера, т. ј. основни су појмови: Бог, који је ван света, и свет, који је створен од бога. Код друге пак мање половине данашњег друштва, (интелегенција) дуализам је тај метафизичког карактера, т, ј. основни су појмови: материја, коју опажамо у "разним облицима, и силе природе, које покрећу ту материју. Али и једно

и друго (религија и метафизика). у суштини су једно исто — дуализам. И тај дуализам господари у духу сувременог човештва. Тек у далекој будућности — пошто цивилизација обухвати целокупан земни шар, пошто се

сва дивља природа преобрати у питому башту, пошто се друштво људско из основа преобрази, пошто настане доба, када ће сваки човек бити и радник и ФилосоФ — тек ће онда бити могућности, да у колективноме духу преовлада. критички монизам. И данас има људи, у чијем духу такав правац. преовлађује, али то су данас изузеци од правила.

Из ове наше кратке карактеристике духовног развитка читаоци могу да увиде, шта од прилике треба да изложи психоеволуционистика. И као што смо у кратко изнели садржину психографије и психофизике, да изнесемо и кратак преглед овог трећег дела психологије,