Učitelj

250 " ИЕ ГЛАСНИК

и ненила између стана у Њердапу! Па ипак је дошао дан кад ће човечјој снази и памети морати подлећи и Ђердап са својим љутим стенама, које су кроз толике векове пркосиле и силном Дунаву и силним Римљанима и Турцима. 4.

Бугари у Маћедонији. — Читаоцима је познато, да Бугари на све стране по Маћедонији отварају своје школе и протурају своје књиге. У томе они често иду тако далеко, да се свима срествима служе, само да одроде Србе и да их бугаризпрају. Они Србе наговарају и приморавају да не славе славу, да се пе зову Срби него Бугари и т. 4.

Таким радом Бугари су досадили не само Србима него и Турцим; и Грцима. Сада пак читамо у новинама, да је солунски валија Зихни - паша изјавио: Да ће затворити све бугарске школе и цркве гле год нема Бугара. Разуме се, да су Бугари одмах повикали на то и потрчали у Цариград свом екзарху, а свуда су почели претити, како ће они покренути маћедонско питање и узети Маћедонију као зрелу крушку.

Али колико су сигурни успеси буг. пропаганде у Маћедонији види се по томе, што је после мало веће пажње од стране турских власти, на рад бугарске агитације, одмах почео опадати број ђака у буг. гимназији у Солуну. Ове године има их једва 175. а било их је до сад много више.

Наредбом Зихни- паше забрањено је доношење и растурање бугарских књига, које иду против осталих народности и тим земљама, И то је доста стало на пут буг. агитацији.

Из овога се у неколико види, како Бугарима не иду ствари најбоље. А како ће и ићи, кад би они хтели на силу Бога стварати Бугаре и онде где их нема. | |

Ми мислимо, да је турска влада увидела, шта раде Бугари по туђим земљама и да ће једном стати на пут бугарској пропаганди, која не само да доводи у свађу нас и њох, него нас доводи у непријатељство с турском царевином, а то неће донети користи ни нама ни Турској, нарочито у овоме времену, кад је све зинуло на Исток и кад све силе хоће да се међусобно поткусуравају земљама на »оријенту“. Д.

»—р+4— -=—————--------

БЕЛЕШКЕ

Мастило је отровно. — Пре неког времена десио се у једној немачкој вароши врло несретан случај. Учитељица се убоде под нокат пером у коме је било мастила, па чувши, да је мастило отровно, хтеде га исисати устима,