Učitelj

184 ЗАДАЦИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

психолошких да створи себи преставу о души дошао би по свој прилици до закључка, да се ови различни описи односе опет _на бића са свим различних светова. И запста оно Гетејево дер гр ће ал, Јерћ ууав штег нашло је и овде своју примену. Шта се све не може из свога ја ишчитати и опет учитати ! Правила и посматрања поставити на пољу, где је екзактно посматрање могуће, неје тешко, и доиста, једва. да. има гране научног истраживања, за коју се не би могла така правила специфичне врсте поставити, пошто се карактер посматрања, не гледајући на извесна основна правила од опће вредности, мења са 06јектима истраживања. Зашто не уме психологија да постави така правила: Узрок је веома прост: самопосматрање је, ако ту реч посматрање узмемо у научном смислу, немогуће. Има опажања унутарњег стања и појава, исто тако као што има и опажања спољашних природних појава, Али ми логички разликујемо навлаш опажање једне преставе од њезипог посматрања. Опажање је остављено често случају на милости немилост с тога је увек непотпуно и већином има само у толико вредности у колико подстиче на даље посматрање. При посматрању управљамо своју пажњу на. очекиване појаве, пре но што наступе; пратимо по извесном плану поједине саставне делове, Фиксујемо, ако је могуће, објекте и притичемо и вештачким помоћним срествима, која потпомажу органе нашег чулног опажања. Како је то могуће код унутарњег опажања 7 Што се више напрежемо, сами себе да посматрамо, то све више можемо бити уверени, да баш ништа не посматрамо. Психолог, који хоће овоју свест да Фиксује опазиће најзад један значајни Факат, да он жели да посматра. али да му је та, жеља сасвим безуспешна. Ништа неје необично замислити човека, који какав спољашњи објекат пажљиво посматра. Али представа човека, који се задубио у самопосматрање изазива у нама подомех. Положај његов сличан је положају онога Мапећћалмзеп-а, који се својим рођеним курјуком хтео из глиба извући. "Објект сомопосматрања је управо посматрач сам. Обележје, којим се посматрање разликује од случајног опажања баш је у томе, што ми објекте у колико је год могуће чинимо независним од посматрача. А овде је посматрање које ту зависност