Učitelj

АМЕРИЧКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 281

6) Сбтаттаг зећоо! (4—9 ступња), са питомцима, од 10—13 године; и

в) Мећ зеооћ] (10—13 ступња), ђацима од 15—17', година. У овом последњем заводу, 0 коме ћемо ми опширније повести реч, пре неколико месеци извршена је промена наставнога плана, (Бајер је штампао овај чланак у септембру), у тој цели, како гласи директоров извештај, да ученицима, који само једну до две године у заводу проведу, даде појма, из што више разних предмета. Напред је већ поменуто, да у Америци обратно важи изрека: «тшв шп, поп шиба». Умесно је казао овај школски старешина: да никакав наставни план не може да уздигне један завод, но одушевљење и способност наставника и вредноћа ђака.

Нови наставни план, који ћу овде да изложим, дели се на три и четири године у детета! соштве и у соЏесе соштзе. сваки по две године. Оба прва течаја скоро су са свим подједнака. Тако су сличне и друге две године. Сваки питомац, који је сепега] сопгве изучио, може доцније, по директеровим назорима, уз малу припомоћ да походи сваки универзитет, или другу какву вишу школу. У оба одељка достојно место заузимају природне науке и језици.

У првом, општем одељку (сепегаје соџгзе) не учи се грчки, но два нова језика (Француски и немачки) и природне науке са особитом збиљом. У соПесе соџгве обраћена је пажња, на старе језике и због тога може да отпадне један од нових језика. У овом последњем случају настава грчког и латинског језика, поређена са наставом наших (немачких гимназија, веома је назадна. Сваки основно оспособљен вредан ђак треба, Француски и немачки да говори и латински тачно да чита (пау ођајт а зреате Кпомедсе об Егепоћ аџпа сегтал апа а «ћогоцећ геапате Кпомједсе о; Гап).

Врло су значајне завршне дпректорове речи: Не можемо желети, да од наше деце створимо лингвисте, али можемо да их уведемо у књижевност, мишљење других народа, ширећи им и јачајући вољу за даља знања.

УЧИТЕЉ ћ 19