Učitelj

280 АМЕРИКАНСКЕ СРЕДЊЕ ШЕОЛЕ

без наставничке награде. Наставника је само 1!1!, наставница, 95. У Љеаћ зећоој, где је, како се мисли, сувишна учитељска снага, васпитавају децу само три наставника и седам наставвица. Укупни је број ученика и ученица у школи овога града, 9000. Трошкови ради наставе износили су у последњој години 60.771 долар'), тако да васпитавање ученика стаје град 15.2 Аолара (76 динара), кад се урачунају сви трошкови 19.36 доДолара (96.80 динара). Виши срздњи завод, Мећ зећоој, походи 344 ђака (два пута толико девојчица колико дечака). Два су велика простора у којима по 100 ђака може да ради. У првом су спрату два тако звана тесиабоп гоот — простори за рецитовање -— пропитивање, у земљи Физична збирка, на другим спрату волика сала за певање, играње и 1. д.

Према американским приликама малена је наставничка, награда. Школски инспектор из Сћејве-је понавља сажаљење, што овај град нема средстава, да изврсне наставне снаге сразмерно награди, те с тога наставници често одлазе у друга места, н. пр. у блиски богати Бостон. Старешина ћећ авећоој-е има годишње 9.800 долара, (14.000 динара), његов помоћник 1.600 дол. (8000 дидара), остали наставници 6—700 дол. (3—-8.550 динара).

Целокупна. настава, у свима градским школама обухвата 13 ступања, који се по ђачком узрасту у 8—10 месеца разликују, и то:

а) Ритату зећоо! (од %—3 ступња), у којој су деца од 17—10 године;

1) 308.855 динара.

%) Ово је одиста малена награда, кад се сравни са оним, што у Инглеској директори

· и протесори првога реда имају. Тако н. пр. у Копоп-ској школи у Инглеској директор има годишње 80.000 марака (око 161.000 динара), у Наггом-ској тако исто. У првој школи професор првога реда има (57.200 дин.), у другој 35.100. Па онда: у УУзлећевег-ској директор 60.000 марака, професор 28.000 мар., у Епеђу-ској директор 59.140 мар., про, 32.340 пт,д. (Јавћеће Випдазећаџ хот 17. Јапшаг 1891).

Али ма како да је малена награда американских директора према инглеским, много је већа од плате немачких директора (9.000 динара). О проФесорској награди то не може да се рече, јер је опа далеко испод зараде пемачких професора («Просветни Гласник“ под 1889. стр. 182).

Нека не замерс читаоци овим напоменама. Потребно је било узгред да се помене, како се у образованом свету цени као ништаван приход плата професорска, која одговара суми, што је годишње уживају наши професори, о којима се без разлога вели, да су добро

награђени.