Učitelj

286 ЖЕНЕ КАО васпитаници и ВАСПИТАЧИ

За првих шест година у децу ваља унети основе свих зпања што требају за живот. У природи нека се детету покаже камење, биље и животиње, и нека се оно научи како да се служи својим удовима (физика и јестаственица); да разликује боје (оптика) и гласове (акустика), да расматра звездано небо (астрономија) ; нека расмотри своју келевку, своју собу, кућу, градину, суседство, путове и поља (земљопис); нека запази како се мењају дан и ноћ једно за другим, годишња времен», деоба дана, сахати, седмице, месеци, празници (кронологија); нека се упути колико толико како се управља у кући (политика); нека се позна с првим основима рачуна, с куповином и продајом (рачуница, трговина): смањивањем тела, линија површива и тврдих телеса (ђеометрија); пека се научи певати, и његов ће се глас навивнути да изражава. музичке звуке и реченице (певање, музика); нека се пази на образовање и развитак његовог језика (граматика); нека се вежба да може дати израза својој мисли, и својим осећањима знацима и гибањем својега гласа (реторика). На овај начин, материнска ће школа развити заметке свију наука и свију вештина,“ ')

На неколико година после смрти Коменскога, појавио се код Француза један од веома богатих писаца, Фенелон (рођ. 1651.). Он је у млогоме имитирао свога предходника, али ипак има неких ваљаних мисли, које је он оставио у својему „Саставу о васпитавању девојака.“ Тако:

1. „Кене имају да врше дужности које су темељи свему људскоме животу. Зар нису жене домаћице и управнице у кућама, а тако управљају оним што се тиче света рода људскога: С тога оне у велико доприносе да се умноже добре или рђаве нарави готово свуда. Једна паметна, вредна и богобојажљива жена душа је свакој већој кући; она држи у тој вући ред за добро овога и онога света. А рђаво васпитавање жена рађа већа зла него рђаво васпитавање људи, јер људске неуредности долазе од рђава васпитавања које су они примили од својих матера и од страсти, које су у њих задахнули други у старијим годинама.“

9. Кад је девојка незнадица, велика је то несрећа за њу. Она не зна о чему се може невино бавити. Ако одрасте тако, она

5) М. Ђ. Милићевић стр. 913—915