Učitelj

ЖЕНЕ КАО ВАаСПИТАНИЦИ И ВАСПИТАЧИ 361

5. „Главнија правила о правтич. васпитању деце.“ — Од исте. Нови Сад, 1886.

6. „Кој! је пхток гагиздапоз АФјесе 1 Како да зе ботџ па риб збапе.“ — Оа Мапе Јашђгсак. Љастеђ, 1879.

7. Маса Капо „УаХпозћ тада о одсоји Феуојака“. 1882.

8. „Орфђа Ккојзка паођгагђа Кота је Хеш.“ — Оа Мале Јат баКкоуе. Хастер, 1888.

9. „Меке тапе око пзооја паде .“ — Оа Маге Ногуа!. 1885.

10. „Два војника“. Нап. А. Г. Коваљенска. Превела Живана. 1891.

Ово су подаци писане књижевности о васпитавању, колико смо их могли да приберемо из библиографија српских и хрватских,

Од листова имамо да поменемо: „Домаћицу“ која излази у Београду од 1879., и „Женски Свет“, који излази у Новом Саду од 1886. године. Оба су ова листа пуна лепе и једре садржине за васпитавање наших женскиња.

Тако исто не мање важна су и ова два часописа: „Учитељ“ књижевно-педагошки лист, орган Учитељ. Удружења, и „Нови Васпитач“ који излази под уредништвом учитеља Мите Нешковића. Оба су се ова листа пристојно одазивали и васпитавању женскиња, сматрајући породицу и школу као једно нераздвојно тело при васпитавању. („Маргедак“ педаг. лист у Загребу“ Ур.)

На завршетку да кажемо и ово неколико речи:

Ако друштво и поред овако јасних одредаба материнске дужности и њеног природног пута, одведе мајку, под видом лажне еманципације, на странпутицу, тражећи ипак од ње „супругу, мајњу домаћицу: тражећи скромност, љупкост и остале женске дражи, које она оног часа губи, чим изађе изван границе својих, које јој је природа одредила“ онда у том друштву не може ни бити речи о коректном васпитању омладине, то је друштво на ивици пропасти.

„демља која хоће да се поносито зове отаџбина, мора се бринути о свестраном образовању својих кћери.“

Да завршимо са речима Доситијевим, који са пуним осећањем вели женскињу :

„Ви међу хришћанима нисте у затвору као худе робиње, слободне сте, употребите само на добро вашу слободу и вашу кротку

УЧИТЕЉ 91