Učitelj

312 ШКОЛА У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ

одељке, па један од њих диктује оно што му на ум дођ» а други пишу. Ако их има много, онда се поделе у групе. За тим редом диктују други а сви читају и изналазе погрешке. Најпре су поправђали погрешке у слоговима и дељењу речи, а за тим погрешке о-—а, а после Ћ—в и т. д. Овај разред оделио се сам. Сваки ученик који научи да пише слова, одмах добије страст да непрестано пише, зато су у почетку сви спољашњи школски дувари и собе ученичке исписане словима и речима. А кад напише реченицу, онда његовој радости краја нема. Да би организовао овај разред, учитељ има само да научи децу како ће заједнички да раде, онако исто као што одраслији дечак учи мању децу да се играју. И заиста, овај час писања продужавао се две године и свагда тако весело, као и каква игра " дечија. Ту је и читање, и изговарање, и писање, и граматика. Оваквим писањем постигне се сам по себи тежак посао за изучавање језика: вера у сталност облика речи, и то не само печатане но и изговорене своје речи. Мислим да је сваки учитељ, предавајући граматику наишао па, ову тешкоћу. Ви би хтели да обратите пажњу ученичку н, пр. на реч: мене. Ловите његову реченицу и једва дочекате да рекне: „Милан је менв гурнуо са степеница». „Кога је гурнуо“ питате ви, надајући се да ће он поновити реченицу и казати опет «мене“. Нас, одговара он. «Не, како ти рече 24 питате ви. „Пали смо са степеница због Милана“ или: «Јелица је потрчала, а ја за њом,» одговара он. Е, дед сад, тражите ту ваш четврти падеж једнине и његов наставак! Он не може разумети, да ту има какве разлике. Ако ли узмете књигу или почнете понављати реченицу његову, очда он неће с вама изучавати живу реч већ нешто друго. А кад он диктира, тада другови његови сваку реч брзо запамте и одмах је пишу. Како си рекао, какод — и не дају му да измени ни једно слово. За тим, увек бивају спорови око тога, што је један написао овако а други онако, те тако онај што диктује брво мисли о ономе шта је рекао, и почиње разумевали, да у речима треба разликовати двоје: облик и садржину. Он каже једну реченицу, мислећи само о садржини, — опа му брзо као једна реч излети из усти. Почињу га запиткивати: како, шта, — и он понавља у себи по неколико пута исту реченицу, те тиме сазна њену Форму и саставне делове гогора, па то слаже речима.

Тако пишу у трећем, т.ј. нижем разреду, и то неки са штампаним а неки рукописним словима. Међу тим сви почињу само штампаним, и њих најпре уче цртати. Ми не само што не настојачамо на томе, да ученици пишу рукописним словима, већ, кад би ма што год забрањивали ученицима, ми би им забранили да пишу рукописна, која им кваре руку и нису читка. Рукописна слова уче сами постепено: један научи од старијег ученика да пише једно или два слова, други науче више и често пишу речи овако : деда, господар, и не прође две три недеље, па сви науче рукописна,

Са краснописом се десило овога лета то исто што и са механичким читањем. Ученици су писали врло ружно, па је зато нови учитељ био увео