Učitelj

386 ЕЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

писац и незна други пут и начин предавања до овај.» Прочитавши ово, ја сам се изненадио и чисто нисам могао да замислим ту кураж, управо рећи дрскост, којом је г. Којић смео тако што рећи. Да ли је г. Којић икада био у мојој школи и на часу предавања из тога предмета, кад је могао бити тако дрзак да изводи такве закључке. Не. Нити ми је тај господин био на часу, нити би ми имао част бити ревизор, на основу чега би имао ослонца да изводи такве закључке. Али као што видим њега много што шта буни. Он би хтео да се из тог предмета да деци какав дебео и велики уџбеник (можда Карићева. Србија), па да деца и без помоћи учитеља науче све оно што о Орбији треба да знају, а заборавља да баш у томе и лежи цела ствар, да «Атлас« треба да буде само речник (подсетник) деци, а остало да учитељ живим речима исприча и допуни тај костур од речи. Треба мало дозволити и ослонити се на самосталност и саморадњу код ученика при исказивању онога што су чули и видели. ж ж ж

Но најсубјективнији је трећи део у критици, где се говори о погрешкама, које су тако велике, да су чак ослонца дале г. Којићу да овако што каже: „Погрешке у овој књизи повелике су и по садржини и по количини. Оне су двојаке природе, Једне су свгурно последице непажљивости, немарљивости и брзине писања; а друге су последице, бога ми... незнања.“ Ово је заиста много речено, кад се к томе још дода и чуђење г. Којића, да је писац истог «Атласа“ један од «одличних учитеља.“ Истина морам признати да би ме то можда и наљутило, да нисам помислио, да У свету ничег нема савршеног, па и да сам г. Којић није оно што он сам о себи мисли. Што ме је изненадило то је, да ће многе грешке које је изнашао г. Којић, морати отпасти. Тиме ми је бар дата довољна сатисфак ција за онакве нападе. О тога ће ми драги читаоци дозволити, да претресем те изнађене грешке, да их сумиром и одбијам, па да видимо колики ће остатак бити, и да ли је г. Којић на основу тог остатка имао и могао имати права, да онако отворено и смело каже да су те грешке последице незнања и 7т. АД.

Једна од првих и крупнијих грешака, које ми г. Којић налази та је, што сам поменуо да је Смедерево сазидао Ђурађ Бранковић, док међу тим та је варош и пре екзистпрала. Нема спора, да је место, где је данашња, варош, било некада римско место „Апгецз топа,“ ади се то позитивно незна где баш и на ком месту, као год што се и по нашим домаћим изворима не може ослонити на сигурност, јер једни веле чак и за грал да га је сазидао Деспот Отеван Високи, а други опет Ђурађ Бранковић. Шта пак о томе вели нат: историк г. Мијатовић, то остављам нека г. Којић мало прочита, Лично пак за мене, ја сам се држао мишљења г. Милићевића, који вели, да је судбина града Смедерева и варзши једна и иста. То ме је и