Učitelj

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ 38

Али код округа пожаревачког учинио сам велики џпрех поп. Којићевом казивању. Тај грех, — погрешка, је у томе, што сам казао како је Миленко Стојковић због раздора »морао отићи из Орбије,“ а за Добрњца сам казао «и он је протеран из Србије из истог узрока због кога и Милденко.“ Овде г. Којић налази погрешку, јер вели, да изгледа, као да Миленко није протеран. Ја држим, кад неко силом околности мора. да напусти своју отаџбину, па кад се к том сравни са личношћу исте судбине, за, коју се вели да је протеран, онда сам уверен, да нико од читалаца неће добити уверење, да је Миленко на миран начин морао напустити своју отаџбину за коју је крв проливао.

Но најинтересантији је г. Којић онде, где се говори о планинама У крајинском округу. Ту ми замера што нисам поменуо планину /Лишковац и Ото. Истина, за планину Сто признаје да сам је помињао у црноречком округу, али да не би на ино прошао, г. Којић вели, «премештање Стола у округ црноречки, и ако је записан и на овој и на школској мапи у округу крајнском, изгледа ми да се чини из тежње за ориђиналношћу, али бадава, је; Сто се не може преместити ни за чију љубав из једног округа У други.“ Боље би било за г. Којића, да се држао оне прве примедбе што нисам поменуо и планину Ото у крајнском округу, као што сам исту планину поменуо у црноречком округу, него што је хтао мало саркастичан да се 1окаже, како се Сто не може преместити у црноречки округ, а тиме уједно и докаже, како је иста планина у округу крајинском. да доказ томе позива, се на школску мапу, а и на карте у „Атласу". Но и тај навод Г. Којића, пада, кад кажем, да Сто планина лежи на самој граници крајинског и прноречког округа. А што је на карти школској и на картама у „Атласу“ сама реч «Сто» написана мало више у крајински округ а не на самој граници, то је отуда, што је у картографији дозвољено мало уступања у п0гледу писања река, планина, села и т. д. само ако то није на штету саме ствари. Главно је, да само место, обележје реке, планине или места, буде тачно обележено па свом месту. Тако је то и код планине Сто, где се види по самом шрафирању планине Отола, да је дошла на средини границе оба, округа. То одступање чини се и ради обележја саме границе, која је овде требала да се истакне. Примера ради да наведем Подгорачке планине, где је сама реч »„Џодгорачке« написана у Моравском округу, па би се рекло, да су то планине у округу моравском, међу тим иста је планина на граници округа моравског и црноречког. Па ко је овде више тежио за. »ориђиналношћу«“ ја или г. Којић, то остављам поштованим читаоцима ла они сами пресуде. |

На оне замерке где г. Којић вели, како је излишно помињити говарати, јер у крупне

неке

равнице а и пестогодишњу прославу у Крушевцу, нећу ни од он и ако је то уврстио у одељак своје критике, где се подразумевај и велике погрешке, не истиче их као грешке, па с тога му и остављам да и даље остане у том уверењу, да је то ризаншно помињати». Но за тоћу