Učitelj

из школиног ЖИВОТА 411

Ово искуство своје, добро сам упамтио и доцније сам гледао да не пропуштам прилике, које ми могу корисно послужити. Ево неколико при мера о томе:

Једног дана с пролећа радило је неколико надничара у башти а са њима, и ја с децом.) Један радник ашовом избаци кртицу. Човек хтеде да, је убије, ја га зауставих и ухватих кртицу. Сва се деца искупише око мене, гурајући се да боље виде. Загледању и запиткивању није било краја.

Како је било већ време, да се мало одморимо, рекох деци да седну, па седох и ја међу њих. За тим почесмо посматрати кртицу. Ја сам је држао за врат и показивао. После им испричах о њеном животу, користи и штети. На крају деца сама решише да је не убијемо, него да је пустимо, И ако нам је у башти често чинила мање штете, подривајући и кварећи леје, опет су сви видели да је та штета мања од оне коју би починиле животињице, које она тамани. И пустисмо кртицу, а оно што су деца чула, и видела, сигурно им је било јасније и вредније, него да смо у школи и поред најбољих слика, разговарали читав сат и више,

Другом једном приликом нађох у дворишту убијену змију. Неко је убио на пољани, па пребацио преко плота, Ја је узех и метнух у једну рупу, мислећи, да је покажем деци сутра дан. Али деца, играјући се пред вече, нађоше је и дотрчаше да ми јаве то. Ја одох тамо. Они ме окупише . питати и ја седох с њима на траву, па почех предавање о змијама. Читав сат смо тако седели и разговарали, а ником и не паде на памет да се окреће, не пази или да друго што ради, и ако је ово било после часова и умора од рада у школи.

Једном опет деца, радећи нешто по кући, бацише поглед кроз прозор и угледаше на западу неке планине.

— Које су оно планине, господине% упита један.

— Е, то ће знати да нам кажу ови из Ш р. који уче о Србији, рекох и дозвах оне из П раз.

Они се мало замислише, један не знаде, други погоди да то мора бити Цер, или Влашић или Видојевица. Кад сам им о томе предавао није било тако ведро и чисто, да св те планине виде, а сад нам се даде прилика за то. Сад ја наставим питати: где је Дрина (с ове или с оне стране тих планина), које су планине, тамо јужно од њих, која места и т. д. Репетиција из Земљописа била је боља од сваке репетиције на мртвој мапи.

А овака репетиција не само да је боља, него само на тај начин се могу дати јасни појмови из Земљописа. Јер, служећи се само мапом, може се све знати, али не и јасно појмити и разумети. Д.

о –—__— о +——————————

1) У Дому сиротне деце.