Učitelj

ОДГОВОР НА ПРИКАЗ ГРАМАТИЧИЦЕ 501

кад се зна да су г. Ж. граматичице добиле одобрење онда, кад је г. Ж. био секретар министарства просвете, кад је био у сили и власти — онда је оправдано наше захтевање да оне опет дођу на оцену и потраже ново одобрење по новом програму.

Г. Ж. требао би да зна за тај „канцелариски рад,“ па да се сам не прави наиван, а да наивност неку уредништву придева.

На оно што г. Ж. прави мало рекламе својим граматичицама, причајући како су лепо мишљење о њима дали један министар, по струци педагог, за тим г. Новаковић и г. А. Николић, ми одговарамо ово: да су ти исти људи, ма и неколико месеци радили с тим граматичицама у осн. шк.,, питање је да ли би и после тако о њима мислили. То једно, а друго, част и поштовање свој тој господи, али ми би смо смели запитати и њих и г. ЖК.: је ли одиста за 1 р. требао уџбеник из граматике» Јер 1 раз. тек учи «слова и тек на крају године уме читати на слогове, а г. 'Ж. тој деци ! раз. даје у руке уџбеник, даје им да уче из књиге апстрактне ствари и деФиниције ! И тај свој уџбеник почиње предговором: „Читаоцима“!! Упамтите, читаоци, да се тако г. '. обраћа деци кад она тек уче познавати слова и упамтите да су, како г. ФК. вели, тако што одобрили и они на које

се он позива !

Но кад је г. 'К. овде лепо наводио рекламе. својим граматичицама, зашто није поменуо и оне критике, које су у неким листовима изашле чим су се граматичице појавиле и које су осудиле те уџбенике» Па г. Ж. ништа не помиње ни о томе, како су његове граматичице биле примљене и откупљене као државна издања, а он после те исте књиге штампао и као своја издања, те тиме конкурисао држави и управо два пут продавао једно исто дело. Он то није напоменуо, него је „наивно“ прећутао.

Г. Ж. нас пита: на чему је основано наше мишљење да граматику не треба учити у осн. шк. по таким уџбеницима 2 Одговарамо му: — на искуству, на искуству толиких учитеља прво, а после имали бисмо и још разлога да наведемо у корист тога, да је за граматику у осн. ше. потребна само ручна књига за учитеље, а не и уџбеник за ђаке.

Што г. ЖК. прича како су учитељи тражили од Филолога да напишу и штампају граматику, то је истина и то су имали права тражити, јер од учитеља се тражило да знају оно, што они нису имали где наћи, прочитати и научити. И да је г. Ж. написао само ручну књигу за учитеље, заслужио би благодарност. Али, кад се зна да се у осн. шк. не учи само граматике, него још читање, писање и декламовање; кад се зна да читање и писање треба да заузму три четвртине оног времена које је српском језику дато, кад се, велимо, то зна, па се опет за осн. шк. за саму граматику напише већи уџбеник од уџбеника за граматику у Ги П раз. гимназије, где се само граматика учи — онда смо слободни тврдити, да г. 'К.