Učitelj

610 ЗАВРШНА ПОСМАТРАЊА

Хришћана, — да чак и од Јевреја и Турака направи људе, тако да је ложа слободних зидара у Лондону његове мисли усвојила за основ својим начелима, која су целом свету намењена,

У оној области, коју је Коменски сматрао за прави циљ свога живота, — као што му је овај збиља и обухватио највиша блага човечанска — у области пансофије, Коменски је остао само човек жудња. Али није тако биломну оној области, која га је с првог почетка онако силно привлачила и коју за целог свог живота пикад није напуштао и изневеравао, а то је у области школе и наставе. Видели смо, како у њему дидактични му позив отима маха над свештеничким, ма колико се он иначе срдио на «студије латинштине, које су му већ одвратне "постале (пацзеаја):» до на сами крај живота ми га видимо где се занима овим студијама, пошто је чак у време Амстердамско падао своју «Васкрслу латинштину» (Ван ит гефмуши), и ако је он, као што сам вели, тражио изласка из «школског лавиринта». Не, нису то били никакви лавиринти, никакве странпутице, ко_ јима је он ишао. Као што је сад најочевидније утврђено судом _од цела два столећа, школе и школине реформе, беху његов прави делокруг, — позорница његових големих и трајних успеха. Док је историја философије једва што прибележила о његовим пансофским покушајима: историја школе и наставе управо од њега датира своју епоху, а сва замашна предузећа садашњости на пољу школских рефорама сва почивају на његовим раменима. У том погледу Коменски не само што је добро погодио праву стазу свога живота, не само што ту више није «човек од жудња», већ човек од успеха и триумфа, чије је потпуно признање свугде утврђено ;-јер «завист, која. је била управљена против живога, смирила се сад против мртвога:>—=

Коменски ће за павек остати узвишена, личност, сва испуњена племенитом наравственом, садржином — личност, код које се тавни лични интереси, који многог човека заробе, са свим губе спрам великих опште-човечанских идеала, којима је он био одушевљени преповедник и остваривач. Мало је јавних карактера у историји, код којих су у такој сагласности њине тежње и жеље са њиним радом на светској позорници, као што је то код Коменскога. Ну и његов књижевни рад допире до граница,

"које човек у ошште и досећи може. Као што Хануш тврди у своме извештају, поднетом у седници чешког ученог друштва од 18. Маја 1968, — књижевни рад Коменскога, обухвата, ни мање ни више, већ 146 књига и 12 рукописа, као што потврђује и рукопис Церони-ев у земаљској архиви у Брну.

За аоје